Vojska Aleksandra Velikog okrepljivala se sladoledom, njegova istorija počinje još u drevnoj Kini

Sladoled je omiljena poslastica na celom svetu. Iako se kod nas jede uglavnom leti, u mnogim krajevima se konzumira i zimi. Za sve one ljubitelje sladoleda koji u ovoj poslastici uživaju tokom cele godine, donosimo njegovu zanimljivu istoriju.

Priča o sladoledu počinje u drevnoj Kini, gde su na kraljevskim dvorovima pravili mešavinu leda i mleka i dobijali poslasticu koja se smatra pretečom današnjeg sladoleda.

I stari Rimljani su uživali u čarima sladoleda, pa je tako rimski car Neron mešao sneg i led donešen s planina, s voćnim sokovima i usitnjenim voćem i dobijao vodenu mešavinu sličnu današnjem sladoledu. U Evropu su ga doneli Arapi, a na engleski dvor je stigao u 17. veku. Priča kaže da je Čarls II bio toliko oduševljen hladnim desertom da je platio veliku svotu novca kuvaru kako bi ga zadržao u tajnosti.

Prva mašina za pravljenje sladoleda izmišljena je u Americi polovinom 19. veka. Prvu mašinu za pravljenje sladoleda izmislila je Nensi Džonson 1846. godine. Mašina je bila vrlo jednostavan, a slične se i danas mogu videti u nekim poslastičarnicama. Kasnije, početkom 20. veka, počeli su da se javljaju različiti oblici sladoleda – prvo kornet, zatim i sladoled na štapiću, koji su sve do današnjih dana ostali najomiljeniji među ljubiteljima sladoleda.

Prvi Evropljanin koji je imao čast da proba ledeni krem bio je Marko Polo. U svom putopisu je opisao poslasticu sličnu današnjem sladoledu koja se služila na dvoru Kublaj-kana.

Za pravi dolazak sladoleda u Evropu zaslužni su Arapi koji su za vreme svoje vladavine na Siciliji naučili Italijane veštini zamrzavanja slatkog krema.

U Engleskoj je sladoled postao poznat u 17. veku, na jednom prijemu kralja Čarlsa Drugog, kada ga je pripremio kraljev francuski kuvar. Nova poslastica je doživela veliki uspeh, a ljubomorni Čarls je odlučio da recept zadrži u tajnosti. Priča se da je kuvaru platio pozamašnu sumu novca kako bi osigurao da se ekskluzivna poslastica servira samo na njegovom stolu. Kada je kralj svrgnut 1649, recept više nije bio tajna i sladoled počinje da se služi i na drugim evropskim dvorivima, ubrzo i običnim smrtnicima.

Možda vas zanima: Eva Mendez želi da izgleda mladoliko, zato se podvrgla tretmanu koji boli dok gledate fotografiju

Kornet

Prvu jestivu čašicu za sladoled – današnji kornet, izmislio Italo Marćioni, poslastičar sa Vol Strita, a pokazao ju je na Svetskom sajmu u St. Luisu 1924. godine.

 

Zanimljivosti:

Aleksandar Veliki svoju vojsku okrepljivao je sladoledom.

Američki predsednik Ronald Regan mesec jul proglasio je mesecom sladoleda.

U Velikoj Britaniji otvorena je poslastičarnica u kojoj se služi sladoled od majčinog mleka.

U Emiratima najavljuju egzotične ukuse sladoleda pravljenog sa kamiljim mlekom: datulu, šafran, čokoladu, karamelu.

U Italiji postoji Univerzitet sladoleda.

Najskuplji sladoled na svetu košta $1,000. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i drugih skupocenih sastojaka.

Jedan od najbizarnijih sladoleda na svetu jeste sladoled Bahasi. Ovaj japanski specijalitet u sebi sadrži delove sirovog konjskog mesa.

Vanila je najpopularnija aroma sladoleda, a najtraženiji preliv je čokoladni.

Štapić

Prvi sladoled na štapiću prekriven čokoladom, smislio je vlasnik poslastičarnice u Ajovi Kris Nelson. Njega je za novi izum inspirisao mali kupac koji nikako nije mogao da se odluči hoće li sladoled ili čokoladicu. Nelson je to objedinio i prvi sladoled na štapiću, preliven čokoladom, pojavio se 1934. godine.

Od tada do danas izmišljeno je mnogo novih ukusa, ambalaže i novih načina da se ta poslastica učini što boljom. Za vrhunske majstore i dalje važe Italijani.

Saznaj više:

Postoji čak 11 razloga zašto je dobro popiti čašu vode sa limunom na prazan stomak

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi