Veruje se da je hrast lužnjak najlepši ukras koji dvorište može da ima, a da ovo drvo donosi nesreću

Postoje mnoga verovanja koja se vezuju za razne biljke i njihova značenja.

Recimo, koje biljke štite, a koje donose nesreću.

Koje nikada ne smete da bacite ili posečete, a koje kuću štite od groma.

Neke su čak vezane i za demone i vampire, pa se tako veruje da ih neke "teraju".

A verovanja o pozitivnom dejstvu, odnosno o lošem uticaju pojedinog drveća, prenose se još od Starih Slovena.

Brojna religijska verovanja o biljkama sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić.

Na krov kuće stavlja se čuvarkuća, ili pak perunika, jer štiti od groma. Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, bagrem ne treba kalemiti.

Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci.

Pixabay

Orah u dvorištu donosi nesreću i smrt. Orahovo drvo nije dobro posaditi u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.

Nije dobro ni sedeti u hladovini orahovog drveta. Orah i dudovi na okućnici - ovde su svi ukućani izumrli.

Prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.

Hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.

Pixabay

Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su njeni cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.

Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti udaraju deca uz reči: “Rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.

Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i od njih se prave džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.

Pixabay

Jabuka je omiljeno voće, ne jede se pre Petrovdana i važan je svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno, okruglo stablo, a plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.

Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bila otporna na bolesti.

Pixabay

Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi