Zastani. Pročitaj ovo: Tuđe mane najlakše primetimo kada ne želimo da pogledamo svoje

Svaki susret može nas nečemu naučiti: dobar čovek pokazuje čemu možemo težiti, a loš postupak postavlja neprijatnije pitanje — postoji li nešto slično i u nama?

„Kada vidite čoveka vrline, pomislite kako da mu postanete ravni; kada vidite čoveka bez vrline, okrenite se sebi i preispitajte se.“

— Konfučiju pripisana izreka, „Analekti“, knjiga 4, odeljak 17.
 

Učitelj koji nije odvajao znanje od karaktera

Konfučije je živeo od 551. do 479. godine pre nove ere, u vreme političkih sukoba i slabljenja starog poretka u Kini. Bio je učitelj, mislilac i državni službenik koji je verovao da uređeno društvo ne nastaje samo donošenjem zakona, već izgradnjom ljudi sposobnih da poštuju druge, kontrolišu sebe i odgovorno obavljaju svoju ulogu.

Njegovo učenje nije sačuvano u knjizi koju je sam napisao. „Analekti“ su zbirka kratkih izreka, razgovora i prizora koje su zapisivali i prenosili njegovi učenici i kasniji sledbenici. Tekst je oblikovan tokom više generacija, zbog čega nije moguće tvrditi da je svaka rečenica stenografski zapis Konfučijevih reči.

Ipak, „Analekti“ se smatraju najvažnijim ranim izvorom za njegovo učenje i jedan su od pouzdanijih izvora za izreke koje mu se tradicionalno pripisuju. Istoriju nastanka teksta i njegove slojeve detaljno objašnjava Stenfordska enciklopedija filozofije.

Današnja misao nalazi se u četvrtoj knjizi, poznatoj kao „Li Ren“, posvećenoj vrlini, čovekoljublju i moralnom ponašanju. Klasični kineski izvornik glasi:

見賢思齊焉，見不賢而內自省也。

Izreka i prevod sinologa Džejmsa Ledža iz 1861. mogu se proveriti u uporednom izdanju „Analekata“, 4.17.

Tekst ne navodi konkretnu priliku u kojoj je misao izgovorena niti osobu kojoj je bila upućena. Sačuvana je kao kratko uputstvo, gotovo kao formula za svakodnevno ponašanje.

Kada sretnemo nekoga boljeg od sebe, ne treba da ga umanjimo da bismo se osećali većim. Treba da se zapitamo šta od njega možemo da naučimo.

Kada sretnemo nekoga čiji postupak osuđujemo, posao se ne završava osudom. Treba da proverimo da li se isto seme, možda u drugačijem obliku, nalazi i u nama.

U oba slučaja pogled se vraća na sopstveni karakter.

Ogledalo za današnjeg čitaoca

Nikada nije bilo lakše posmatrati druge.

Svakog dana vidimo tuđe uspehe, greške, svađe, poraze i nepromišljene rečenice. Društvene mreže pretvorile su ljudske slabosti u neprekidan javni program. Jedan pogrešan postupak dovoljan je da hiljade ljudi izreknu presudu o karakteru čoveka kojeg nikada nisu upoznali.

Tuđe mane pružaju neobično zadovoljstvo. Dok govorimo o njima, ne moramo da razmišljamo o svojim.

Osoba koja laže postaje dokaz našeg poštenja. Nečija sebičnost potvrđuje našu velikodušnost. Tuđ neuspeh umiruje naše nezadovoljstvo sopstvenim životom. Što je greška drugoga veća, to se mi na trenutak osećamo ispravnije. Konfučijeva misao prekida tu udobnost.

Ako vas nervira nečije stalno kašnjenje, zapitajte se poštujete li vi tuđe vreme u svim drugim situacijama. Ako osuđujete kolegu koji prisvaja zasluge, proverite koliko rado pominjete ljude koji su pomogli vama. Ako vas pogađa tuđa grubost, setite se kako govorite onima pred kojima ne morate da budete ljubazni.

To ne znači da su svi postupci jednaki niti da krivicu treba razvodniti opštim zaključkom da „svi grešimo“. Preispitivanje sebe ne oslobađa drugoga odgovornosti. Nepravda ostaje nepravda, laž ostaje laž, a nasilje ne postaje manje ozbiljno zato što niko od nas nije savršen.

Poenta je drugačija: tuđa greška ne sme postati zaklon iza kojeg ćemo sakriti sopstvenu.

Isti princip važi kada pred sobom imamo čoveka kojem se divimo.

Često tuđ uspeh dočekamo na jedan od dva načina. Ili sebe proglasimo nedovoljno dobrim, ili pokušamo da umanjimo onoga ko je uspeo. Kažemo da je imao veze, sreću, novac ili bolje okolnosti. Ponekad je sve to tačno. Ali čak i tada možda postoji osobina koju možemo prepoznati: disciplina, hrabrost, strpljenje, način na koji sluša ili sposobnost da prizna grešku.

Divljenje je korisno samo ako se pretvori u pitanje: šta od ovoga mogu da izgradim u sebi?

Ne morate postati kopija čoveka kojeg cenite. Možete preuzeti princip bez preuzimanja njegovog života. Od dobrog urednika način na koji proverava činjenice. Od prijatelja sposobnost da sasluša bez prekidanja. Od kolege mirnoću pod pritiskom. Od starijeg čoveka dostojanstvo sa kojim podnosi ono što ne može da promeni.

Tako i ljudi koji nas nadahnjuju i oni koji nas razočaravaju prestaju da budu samo predmet poređenja.

Postaju ogledala.

Završna misao

Danas ćete verovatno primetiti nečiju grešku. Možda ćete sresti i nekoga ko u nečemu radi bolje od vas.

Pre nego što prvog osudite, proverite sebe.

Pre nego što drugom pozavidite, pokušajte da nešto naučite.

Ne možemo birati kakve ćemo ljude sretati, ali možemo birati šta ćemo iz svakog susreta poneti.

Tuđ karakter govori o drugome. Ono što u njemu prepoznamo — i šta zatim uradimo sa sobom — govori o nama.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi