Dobre vesti za meštane Pirota: Stručnjak objasnio šta znači beli oblak koji se nadvio iznad grada, a evo i šta će se desiti sa rekom

Akcident u kojem je došlo do prevrtanja cisterni sa amonijakom na železničkoj pruzi Pirot – Niš, juče je izazvalo pravu dramu u javnosti.

Dve osobe su preminule, a više od 50 je hospitalizovano zbog trovanja amonijakom. Gradonačelnik je proglasio vanrednu situaciju, škole ne rade, a građani se mole da ne napuštaju domove.

- Amonijak je veoma vredan i neizostavna je komponenta u mnogim hemijskim sintezama. To je jedno od osnovnih jedinjenja. Moramo da znamo da ćemo amonijak morati da proizvodimo, skladištimo i transportujemo. Amonijak je gas koji je lakši od vazduha i koji se lako širi, odlazi u atmosferu, a u dodiru sa vodom pravi burnu reakciju koja je egzotermna, odnosno, oslobađa se velika količina toplote i zajedno sa tom vodom može da otparava. Kada dođe u kontakt sa čovekom, a amonijak je gas koji se udiše, on u našim sluznicama (nosu, očima) u kontaktu sa vodom pravi reakciju koju osećamo kao peckanje. Zato se on nekada koristi i za osvešćivanje ljudi koji su u nesvesnom stanju, kazao je dr Dragan Povrenović sa Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine.

Amonijak dospeva i u vazduh i veoma se lako rastvara u vodi.

- Kada je juče došao u kontakt sa rekom krenuo je trenutno da reaguje – da se rastvara i da otparava. Beli dim koji je sinoć snimljen iznad Pirota nije bio amonijak, to je bila vodena para, ali u njoj se nalazila i određena koncentracija amonijaka. Ono što je svima nama nepoznato i što se još uvek ne zna jeste ko je i na koji način sprovodio merenja. Štab za vanredne situacije u samoj lokalnoj samoupravi morao je da napravi plan šta se i kako radi i napravljena je procena rizika od katastrofa. Ovo je jedan klasičan tehničko-tehnološki akcident. Dešava se, ne možete ovakve stvari da sprečite, stava je profesor Povrenović.

 

Kako treba da se ponašamo?

Povrenović ističe da je trebalo da se zabrinemo onog momenta kada se curenje dogodilo i kada su ljudi bili u neposrednom okruženju cisterne.

- Naše stanovništvo nema dobro obrazovanje u tom smislu da ne znamo kako da postupamo u ovakvim situacijama. Nekada smo imali drugačije sisteme civilne zaštite, učili smo i prvu pomoć. Znatiželja je bila jedna od glavnih elemenata što su se ljudi uslovno rečeno otrovali amonijakom. Oni se nisu otrovali već su osetili nelagodu jer su ga udisali. Ako vam se u nosu dešava nešto što pecka, jer amonijak podiže temperaturu, to je ružan osećaj i dolazi do blagog gušenja. Istovremeno, kada imate tečni amonijak, a amonijak se koristi pre svega u rashladnim sistemima (u većini hladnjača), on lako isparava i izvlači veliku količinu toplote, pa osim što vas opeče ako dođe u kontakt sa kožom, istovremeno može da vam napravi i
promrzline. To nije naivna komponenta, istakao je dr Povrenović.

printscreen/instagram/192_rs

U ovom akcidentu, na svu sreću izbegnuto je samozapaljenje i eksplozija.

- Srećna okolnost je možda i to što je cisterna došla u kontakt sa vodom pa je tako sprečena eksplozija. Amonijak i sada imamo u vazduhu ali ga ne osećamo jer je koncentracija mala. Koncentracija od 20 miligrama po kubnom metru je dozvoljena i neće nam se ništa dogoditi. Ako pređe 37 miligrama po kubnom metru mi ćemo ga osetiti, blago. Ne znamo kolika je koncentracija bila juče ako je neko uopšte to merio kako bismo znali koliko je ko juče bio ugrožen. Koncentracija od 300 miligrama po litru je izuzetno opasna doza, i tu je potrebna evakuacija, objasnio je profesor i objasnio da se amonijak brzop rastvara kada dođe u vodu.

- U određenim, visokim koncentracijama, on naravno može biti smrtonosan po živi svet u vodi. Nišava na tom mestu gde je amonijak iscureo, protiče reda veličine oko 15 kubika u sekundi što je ugrubo oko 1.000 kubnih metara na minut, a 1.000 kubnih metara vode je u stanju da prihvati 770 tona amonijaka. To su velike količine i sve što bi se našlo u cisterni bi vrlo brzo bilo apsorbovano. Ono što treba meriti je to kakve su trenutne koncentracije, a sigurno će doći do razblaženja. Kada je reč o izvorištima koja nisu direktno vezana za reku, ta izvorišta isto treba pratiti i mnogo će vremena trebati da voda dospe do samih izvorišta. Amonijaka ima u većini izvorišta u Srbiji, i problem je ukloniti ga iz vode, ali imamo lepu situaciju kada on sam otparava i izađe iz vode, a postoji i proces samoprečišćavanja vodotoka kada mikroorganizmi u reci odrade svoj posao i tu vodu prečiste. Naravno, ako se to ne desi, vodu moramo da uvodimo u različite procese za prečišćavanje. Najvažnije je samo da se sada, ako je zaustavljeno curenje iz cisterne, prate parametri. Sreća je što nije bilo eksplozije. Siguran sam da je nastupilo veliko razblaženje i da u Pirotu nema opasnosti. Da je cisterna eksplodirala ne bi bilo štetnog širenja amonijaka, ali bojim se da bi došlo do stradanja ljudi koji su bili u neposrednom okruženju. Ovo je bila situacija koja se nije mogla predvideti, kazao je dr Povrenović

Printscreen/Twitter/Pirotian

- Imali smo i sreću što je reka bila blizu. Ne postoji pravilo šta uraditi u ovakvim situacijama, već postoje programi za evakuaciju stanovništva. Ne preti samo amonijak već i druga jedinjenja koja takođe mogu biti opasna. Ono što je najvažnije je da je potrebno sprovesti obuku i inofrmisanje stanovništva šta se u kojim situacijama radi. Upozorenje da se ne uključuju klima uređaji je bespotrebno, osim u slučaju kada klima uvlači spoljni vazduh. Klima uređaji koji se koriste u domaćinstvu uglavnom ne uvlače spoljni vazduh već samo vrte unutrašnji. Građani bi trebalo da se ponašaju normalno, da ne izlaze previše u ovom trenutku dok ne dobiju podatke o atmosferi, a to je pitanje za nadležne u Pirotu. Trebalo bi kontinuirano da se meri i da sazna iz časa u čas šta se dešava. Postoje mobilne jedinice, uređaji, koji vam mogu meriti u atmosferi koliko ima amonijaka i on odmah daje informaciju. Pod uslovom, naravno, da imate taj uređaj, da ste ga na vreme kupili. To je naš problem, ne razmišljamo o tome dok se ovakva situacija ne dogodi – istakao je profesor.

Naglasio je još jedanput da će amonijak biti u vodi i u atmosferi, ali da će doći do razblaženja.

- Zapremina te jedne cisterne i količina amonijaka koja je iscurela nikako za ukupan taj region ne može biti tako velika opasnost. Na tom mestu gde je došlo do zagađenja se mogu javiti problemi i može se javiti opasnost, ali ne možete u prirodi reagovati kao u ograničenom zatvorenom prostoru. Praćenje koncentracije je ključno i čekamo informacije od nadležnih, rekao je prof. dr Dragan Povrenović sa Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine.

Republički štab za vanredne situacije doneo je zaključak kojim se nalaže Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ da, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i Zavoda za javno zdravlje u Nišu i Pirotu izvrši kontrolu kvaliteta vazduha na području Niša, Pirota i Bele Palanke, kontrolu pitke vode u ovim gradovima, kontrolu kvaliteta vode u vodotocima koji se nalaze u blizini i nizvodno od mesta akcidenta, kao i stalno praćenje stanja i preduzimanja neophodnih mera na terenu zahvaćenom akcidentom sa aspekta ugroženosti zdravlja ljudi.

Takođe, naloženo je Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture da izvrši proveru stanja infrastrukture u železničkom saobraćaju sa aspekta bezbednosti učesnika transporta opasnih roba i preduzme neophodne mere za sprečavanje daljeg širenja zagađenja.

Gradskim štabovima Niša i Pirota i Opštinskom štabu za vanredne situacije opštine Bela Palanka naloženo je da, u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije na svojoj teritoriji rukovode i koordiniraju aktivnostima na terenu, angažuju sve potrebne subjekte i snage sistema, obaveštavaju građane preko sredstava za javno informisanje o postupanju o kvalitetu vode i vazduha, kao i ostalim informacijama od značaja za zaštitu i spasavanje.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi