Paparaco i zagonetke na času fizike! Nastavnik Šljiva je kandidat za nagradu od milion dolara (FOTO)

Profesor fizike Mladen Šljivović iz Zaječara, poznat među učenicima i kao Šljiva (van učionce), jedan je od najboljih edukatora u Srbiji, a njegov rad ove godine može biti i dodatno nagrađen – nominovan je za prestižnu nagradu National Teacher Prize, koja se svake godine dodeljuje profesoru koji se istakao svojim načinom predavanja.

Trenutno predaje srednjoškolcima u Zaječaru, a doskora je radio i sa osnovcima. Uspehe beleži i sa jednima i sa drugima. Sa republičkih takmičenja on i njegovi učenici doneli su čak 33 nagrade. Šljivović je završio gimnaziju u kojoj sada radi, a počeo je da predaje još kao apsolvent. Koordinator je tima za karijerno vođenje, čije su aktivnosti višestruko nagrađivane.

Kako kaže, ova nagrada u njemu izaziva neopisiv osećaj, jer u prosveti pohvale ne pljušte tek tako, pa ni onda kada ih zaslužujete.

– U prosveti vas retko pohvale ili potapšu po ramenu, koliko god se trudili. Udruženje “Živojin Mišić” već godinama nagrađuje najbolje edukatore u Srbiji, a od pre četiri godine je i partner Varkey fondacije za izbor predstavnika Srbije za takmičenje za najboljeg svetskog nastavnika. Imao sam sreću da moj rad 2018. nagrade izborom u društvo najboljih edukatora Srbije, a evo, 2021. i proglase, uz Veselu Mačkić, pobednikom nacionalnog takmičenja. To je neverovatno, pogotovo kad pogledate imena u žiriju ili ko su bili predstavnici Srbije ranijih godina. Već godinama radim sa učenicima, i ovo je definitivno vrhunac moje karijere. Znam da su sav trud koji sam uložio u učenike sada primetili i drugi, i to mi dalje snage da nastavim – iskren je naš sagovornik.

 

IGRE BEZ GRANICA: PARODIJA NA “TRAČ EMISIJE”, POTRAGA ZA BLAGOM…

Ovaj zanimljivi profesor fizike je dobitnik i dve evropske nagrade za najbolje projekte – 2017. i 2020. godine.

– Pre četiri godine sam konkurisao sa jednom aktivnošću koja je uključivala igru zasnovanu na naučnofantastičnom romanu “Enderova igra” u kojoj učenici čitaju tekst, a potom rešavaju zadatke inspirisane pročitanom delom. Tokom prvog talasa 2020. organizovao sam aktivnost u kojoj su učenici učili o nuklearnoj energiji kroz igru za mobilni telefon i simulacije radioaktivnih procesa. Ova aktivnost je takođe nagrađena na konkursu STEM Discovery week, a dobila je i specijalnu nagradu na konkursu “Magija je u rukama nastavnika” – ponosno kaže Šljivović za “24sedam”.

Šta je STEM obrazovanje?

Verovatno ste više puta čuli termin STEM obrazovanje. STEM je akronim koji se odnosi na nekoliko akademskih disciplina: Science (nauka), Technology (tehnologija), Enginnering (inženjerstvo) i Mathematics (matematika).

Nastavniku Šljivoviću ne manjka ideja, pa tako svakog polugodišta obraduje đake potragom za blagom u kojoj učenici podeljeni u timove rešavaju zadatke, poput dešifrovanja skrivenih poruka i rešavanja zagonetki. Organizovao je i pešačku turu, tokom koje su učenici posetili nekoliko fabrika i radionica u kojima se primenjuje STEM u Zaječaru i tako imali priliku da porazgovaraju sa profesionalcima na njihovmo radnom mestu.

U toku 2020. godine, u saradnji sa Centrom za promociju nauke, sproveo je i projekat “Naučni paparaco”. Ističe da mu je to jedno od omiljenih iskustava.

– Došao sam na ideju da napravim jednu kratku emisiju koja bi bila parodija na “trač emisije” i u kojoj bi meta bili poznati naučnici. Zajedno sa učenicima osmisli smo desetak scenarija, koja smo kasnije pretvorili u kratke video-klipove. Tako je i nastao YouTube kanal Naučni paparaco. Od Centra za promociju nauke dobili smo novac za opremu. I dok je jedna ekipa učila kako se piše scenario i snimala, glumila i montirala, druga ekipa je osmislila radionice u kojima smo kasnije obilazili škole u okolini. Ovde je reč o pravim vršnjačkim radionicama, budući da su sami učenici bili zaduženi i za realizaciju i za osmišljavanje  aktivnosti. Na kraju smo učenicima prikazali osnove matematike i nauke kroz društvene igre, kao i nekoliko zanimljivih eksperimenata – objašnjava sagovornik “24sedam”.

Trenutno kaže on i “đačka ekipa” rade na projektu koji se tiče uslova života na Marsu, u okviru primenjenih nauka 2.

– Postavili smo pitanje kako bi izgledal baza na Marsu i šta sve moramo da obezbedimo da bi ta kolonija živele nesmetano. I tako su se učenici sami podelili u nekoliko timova koji imaju različite zadatke. Jedan trenutno projektuje kuće, a drugi brine o izvorima energije koje bismo mogli da koristimo na Marsu. Najatraktivniji je tim koji je zadužen za hranu. Uspeli smo da napravimo zemljište koje je po sastavu slično onom na Marsu i sada uzgajamo biljke na njemu. Naravno, ovo je proces koji je pun grešaka i učenja. Uspeli smo da obezbedimo uslove da žito proklija, a sada pokušavamo da uzgojimo celu biljku od klijanja do ploda. Trebaće nam vremena – kroz smeh kaže Šljivović.

 

“ĐACI USPEŠNIJI OD MENE”

Svoje znanje nesebično deli sa školarcima, koji hrabro koračaju predavačevim stopama. Pobrali su više od 30 nagrada na republičkim takmičenjima iz fizike.

 –Mislim da su moji učenici uspešniji od mene. Tri puta su ulazili u srpski tim za Međunarodni turnir mladih fizičara,a  2019. Aleksandra Petković je osvojila bronzanu medalju na svetskom takmičenju kao kapiten našeg tima. Zajedno smo radili na projektu koji je nagrađen na konkursu “Ruke u testu”. Ali da ne bude da sam se samo posvetio talentima za fiziku. Pored ovoga, ja sam mentor učeničke kompanije koja već dve godine zaredom učesvtuje u finalu ovog takmičenja, među 20 najboljih kompanija. Vodio sam dramsku sekciju koja je pobedila na konkurus za dramske improvizacije u Apatinu. Učestvovali smo na takmičenjima u rešavanju studija slučajeva. Učenici imaju različita interesovanja i talente i trudim se da im pomognem kad god mogu – naglašava ovaj svestrani predavač.

Šljivović ističe da je dosta teško voleti fiziku ako je ona svedena samo na tablu, ali da ponekad izbora nema.

– Nekad i nemam drugog izbora, budući da su nam kabineti slabije opremljeni. Tada se trudim da ubacim različite priče, da navedem primere iz života oko nas… Obožavam da započnem čas nekim neobičnim pitanjem. Na primer, zašto nam je hladno kad izađemo iz vode. I onda počnemo da objašnjavamo proces isparavanja i kako on u stvari uzima energiju. Ili postavim pitanje šta bi se dogodilo ako bi neko poželeo da izgradi nukelarnu elektranu u našem gradu. Takva pitanja su lična i probude znatiželju – precizira naš sagovornik.

Kaže, humor je ključan u pokušaju da navede klince da zavole fiziku i razumeju je.

– Oni znaju da ćemo organizovati veliki broj različitih aktivnosti. Pre neki dan smo pomoću 3D štampača štampali model srca za biologiju. Tokom nastave na daljinu organizovali smo onlajn sajam nauke na kojem su učenici izvodili eksperimente na temu fluida preko Google Meet sastanka. Moram da priznam da su me obradovali i da su se zaista potrudili – ponosan je ovaj fizičar.

A AKO DOBIJE MILION DOLARA…

Za sebe kaže da nije bio naročito vredan kada je bio u godinama u kojima su njegovi sadašnji đaci.

– Kada pogledam svoje uspešne učenike i uporedim ih sa sobom iz tog vremena, shvatim koliko je lenjost pogubna. Fizika mi je oduvek bila jednostavna i razumljiva, ali talenat bez rada je osuđen na propast. Voleo sam fiziku, ali nisam bio veliki radnik, i to je ono što želim da promenim kod svojih učenika. Počeo sam da radim 2006. kao apsolvent, prema prvobitnom planu samo na mesec dana dok ne nađu nekog po konkursu. Nema mnogo fizičara, i godinama se niko nije javljao na konkurs, a ja sam zavoleo zanimanje. I kada sma imao priliku da odem, nisam je iskoristio, nekako mi se činilo da sam se lepo uklopio u prosvetu i da imam još puno toga da pružim. Kada bih se vratio u prošlost, radio bih mnogo više, bio bih smeliji da uvodim novine u nastavu. U moje vreme škola je izgledala tako što nastavnik predaje, a vi kasnije odgovarate. To se menja, ali je teško nekom ko je celog života išao u školu po starom modelu da se privikne na novi model – iskren je Šljivović.

Dva predstavnika iz Srbije

Srbiju na takmičenju za najboljeg nastavnika na svetu i nagradu od milion dolara, osim Mladena Šljivovića, predstavlja i učiteljica Vesela Mačkić iz Novog Sada.

 

Upravo bi sumu od milion dolara, ukoliko je osvoji, iskoristio za unapređenje nastave.

– Moj plan je da pokušam da kreiram komplete za nauku koji bi bili jeftini, a opet sadržali sve što je potrebno za eksperimente na jednom času. Učenici bi tada mogli da samostalno istražuju i stvaraju umesto da “precrtavaju” sa table. To ne bi bio lak poduhvat, iziskivao bi dizajniranje tih kompleta, organizovanje proizvodnje, obuku nastavnika… Projekat bi trajao godinama, i veoma je bitno osmisliti ga tako da bude održiv. Verujem da bi bio uspešan i da bi pomerio granice nauke u siromašnim zemljama – otkrio nam je Šljivović svoje ideje.   

Pročitajte još

Njega zna cela Srbija: Na časovima maštovitog nastavnika biologije iz Beograda prepisivanje je – nemoguće

Do konačne odluke internacionalnog žirija, i dalje ostaje posvećen svojim đacima u zaječarskoj gimnaziji, ali i pisanju, koje je takođe njegova velika ljubav.

– Volim da pišem, trenutno sam i na radionici kreativnog pisanja. Imam iza sebe dve knjige poezije, a za kratke priče sam nagrađivan i na “Nušićijadi” i na konkursu “Andra Gavrilović”. Još uvek se trudim da postanem bolji u tome i ne nameravam da odustanem od tog hobija – odlučan je ovaj svestrani nastavnik.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi