Dušan Petković za 24sedam: Moj Ilija bi danas slavio 75. rođendan, ali umesto da se sada igra sa unucima, ja mu idem na grob

“Šta je život, nažalost, često shvatimo tek kad izgubimo najvoljenijeg. Ja sam 24 sata pre smrti oca i najboljeg prijatelja u životu, najnormalnije razgovarao s njim i onda ostao bez njega. Danas, umesto sreće i radosti, zajedničkih trenutaka sa unucima, jer mu je 75. rođendan, mi smo otišli da mu posetimo grob. Tužno, ali, kao što rekoh, to je život”

Ovako za 24sedam priča bivši reprezentativac Jugoslavije, selekcije Srbije i Crne Gore Dušan Petković, sin nedavno preminule legende srpskog fudbala Ilije Petkovića.

Na današnji dan pre 75 godina u Kninu rođen je igrački velikan, trener i selektor nacionalnog tima, čovek koji je od dolaska na Karaburmu u OFK Beograd, pa do poslednjeg trenutka živeo za fudbal. Kakav je bio igrač, to najbolje mogu reći navijači starijih generacija, ali i pokazati retki snimci koji su sačuvani od zaborava zahvaljujući “Jutjubu”. Jedan takav svedoči da je još 60-tih igrao neko kao danas Leo Mesi, sposoban da prođe u trku celu protivničku ekipu i da se ušeta u mrežu. Kao Ilija protiv Francuske 1968. godine!

Za vreme selektorskog mandata postao je jedan od najvoljenijih u narodu. Dok je vodio “plave” kroz kvalifikacije za SP 2006 u Nemačkoj, proglašavan je za čoveka godine u zemlji. Citirali su se njegovi govori, dizali u nebesa rezultati, jer je na deset mečeva primljen samo jedan gol i to od Španije u Madridu, ali onda je brutalno zgažen od javnosti i medija za rezultate na Mundijalu.

Nikad se nije sakrivao. Nastavio je ponosno da hoda, uveren da ga istina drži uspravnim , a ne samo dinarska genetika i urođena snaga. Do poslednjeg daha bio je predan fudbalu kao predsednik Fudbalskog saveza Beograda, sve dok 27. juna nije objavljena tužna vest da je prestalo kucati srce malog, ali velikog čoveka.

– Verujte, i danas se ne mogu pomiriti sa tim da ga nema više! Znate ono, kada gledate u filmovima ili čitate u knjigama, pa naiđete na scene da jedno gubi drugo zauvek i da ostaju neke stvari zauvek neispričane među njima. To je moj odnos sa ocem! Karijere su nas vodile na različite strane sveta. On je bio trener u Kini ili selektor u Srbiji, a ja sam igrao u Nemačkoj, Rusiji ili Japanu. Stalno smo razgovarali telefonom, ali smo prave razgovore ostavljali za neke druge dane koji su trebali doći. Zato sam ljut! Često dobijam taj osećaj ogorčenosti, jer ga želim pored sebe i da se ispričamo o svemu, a njega više nema. Kasno shvatimo šta je život, obično kad izgubimo voljenog i onda pomislimo “zašto nismo bili više zajedno” – priča za 24sedam Dušan Petković.

Porodica žali što nema nekog ko je predstavljao njen stub. Fudbalski svet je izgubio mirnog i mudrog radnika, koji je ogromno iskustvo koristio igraču da ukaže gde treba da stoji, treneru kako da bira strategiju, funkcioneru kako da stvara organizaciju…

– I da hoću nekako da se naviknem da ga nema, drugi mi ne nedozvoljavaju. Iz auta ljudi staju kad me vide na ulici i kažu “budi ponosan na svog oca”. Idem na pijacu, tamo gde je on nekada odlazio u nabavke, oni seljaci se zaplaču kad me vide, jer su ga voleli i znao je sa njima da se ispriča. Nikad neću zaboraviti dan pošto sam ozdravio, jer me je posle njegove sahrane uhvatila ona korona, jedva sam se isčupao, pa rekoh, da se malo prošetam gradom. Napravim metar zaustavlja me jedan, pa drugi, treći čovek, uglavnom nepoznati, pričaju mi o Ilijinoj dobroti. Zovem majku da joj kažem to, a ona mi priča kako je neki fudbaler Francuz, koji je igrao sa ocem, zvao i jeca, ne može da priča od suza. Telefon mu bio pun opoštajnih poruka. Gde god da je radio ostavljao je najbolji utisak i ljudi su ga jednostavno obožavali. Za svakoga je imao neku reč. Danas bismo bili zajedno na njegov 75. rođendan. Umesto da uživa sa unucima, mi mu odlazimo na grob.

Dušan prepričava događaj od pre nekoliko dana, kada je sedeo sa bivšim fudbalerima i svojim prijateljima Đorđem Tomićem i Sašom Đanijem Ćurčićem.

– Kaže meni Đole – “ćale ti je bio takav čovek da i oni retki koji ga nisu voleli, nisu mogli ništa ružno reći o njemu”. Zaista je tako. Ostala je ta epizoda sa Svetskog prvenstva 2006. godine u Nemačkoj kada je u tim pozvao mene, nakndadno kao 22. umesto povređenog Mirka Vučinića. Imao bih i tu što šta da kažem, ali, eto, pitao bih one koji su tada kritikovali oca, čije sam ja to mesto zauzeo, ko je to više zaslužio da bude na Mundijalu od mene. Igrao sam 13 mečeva za reprezentaciju pre tog poziva, počeo sam i kvalifikacije, bio i na prijateljskom protiv Irske i Slovačke, sve dok na nivou reprezentacije otac nije uveo pravilo da povređeni i nestandardni u klubovima ne mogu biti pozivani. Ja se tada povredim u moskovskom Spartaku i postanem prva žrtva tog pravila! Nikad, ali baš nikad, od njega nisam protežiran! Sećam se ja omladinski reprezentativac Jugoslavije, a tada nisi mogao igrati za onu veliku zemlju ako ne vrediš, pa ne znam šta da ti je otac. Iz moje generacije Nađ sedi na klupi ili igra u Partizanu, Savo isto tako, Musa u Veležu, još neki u zagrebačkom Dinamu i Hajduku. Ja mu kažem “tata, oću i ja kao oni, makar na klupu”. Odgovor je bio “ne može, šta će reći ljudi”. I uvek to, rekao bih čak, ceo život, “ne može, šta će reći ljudi”. Zovem ga iz Moskve, jer sam igrač najboljeg ruskog kluba Spartaka i borim se za titulu, često sam u timu kola, kažem mu “alo, tata, da li planiraš da i mene pozoveš, pa nisu ti bolji od mene” i opet isti odgovor. Dokle! Ali, znam ja šta je bio problem! Igram za Nirnberg, razbijam, čuveni Klaus Augentaler, moj trener samo lepe reči ima za mene, u nemačkoj štampi dobijam najbolje ocene, ali misliš da je u Srbiji neko objavio red o meni. Ne! Organizuje se revijalna utakmica “stranci Bundeslige” protiv reprezentacije Nemačke, tim stranaca biraju navijači, a ja šesti po redu odabran. Misliš da je izašao tekst o tome kod nas, da je neko poslao kameru da to snimi. Niko i ništa! Ali, kad sam došao na pripreme sa reprezentacijom pišu “uneo je nemir”. Kako? Jesam li igračima upadao u sobe, budio ih u pola noći, pa sam im unosio nemir?! Ali, neke priče ostaće zauvek neispričane – zaključio je Petković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi