Dvanaest činjenica o Beloj kući koje niste mogli da naučite na časovima istorije

– Otac nacije, predsednik Džordž Vašington, 1781. godine je odabrao mesto gde će se graditi Bela kuća i odobrio projekat, a kamen temeljac je postavljen 13. oktobra 1792. Međutim, Vašington nikada nije imao prilike da u njoj živi, jer se njegov mandat završio 1797, a on je umro 1799. godine. Predsednik Džon Adams i njegova supruga Ebigejl su se prvi uselili u nedovršenu kuću 1800. godine.

– Jedna od najvećih misterija oko Bele kuće je nestanak njenog prvobitnog kamena temeljca. Samo 24 sata nakon što je postavljen, 1792. godine, kamen temeljac je, zajedno sa pločom od mesinga, nestao. Od tada ga niko nije video. Slobodni zidari, koji su izgradili zgradu, porekli su da su ga uzeli, a mnogobrojni predsednici, uključujući Ruzvelta i Trumana, pokušali su da ga pronađu, ali bezuspešno. Jedna od teorija je da je kamen temeljac skriven između dva kamena zida u ružičnjaku, ali nikada nije pronađen.

– Britanski vojnici napali su i zapalili Belu kuću 1814. godine, u znak odmazde za paljene zgrade u Jorku u državi Ontario. Požar je u potpunosti uništio unutrašnjost i krov zgrade. Predsednik Džejms Medison je odmah počeo rekonstrukciju, pozvavši u pomoć prvobitnog dizajnera Džejmsa Hobana. Medison i njegova supruga se nikada nisu vratili u Belu kuća, ali je obnova završena na vreme da se novoizabrani predsednik Džejms Monro preseli tamo 1817. godine.

– Zgrada i teren se prostiru na 18 hektara. Sve do Američkog građanskog rata, to je bila najveća kuća u zemlji. Imala je 132 sobe i 35 kupatila, na šest nivoa. U njoj je bilo 412 vrata, 147 prozora, 28 kamina, osam stepeništa i tri lifta. Dugačka je 168 stopa, odnosno malo više od 51 metra. Široka je 25 metara bez trema.

– Kao i bilo koja druga kuća, i rezidencija američkog predsednika zahteva stalno održavanje. Za njeno krečenje su u bukvalnom smislu potrebne tone boje. Samo za pokrivanje spoljašnjosti potrebno je 570 litara boje. Kada je Bela kuća obnovljena 1992. godine, sa spoljnih zidova uklonjeno je više od 30 slojeva boje.

– Svaki predsednik vodi svoje osoblje sa sobom, a to znači 3.300 ljudi, i to bez onih koji rade honorarno, ili su zaposleni u izvršnom ogranku, ili imaju kancelarije van zgrade. Samo kancelarija Bele kuće zapošljava više od 500 ljudi, kancelarija potpredsednika njih skoro 100, vojna kancelarija oko 1.300, a Kancelarija za upravljanje i budžet oko 500 ljudi. Takođe ima više od 500 agenata tajne službe i skoro 200 zaposlenih koji direktno rade na zaštiti predsednika i potpredsednika.

– Zvanično ime „Bela kuća“ počeo je 1901. godine da koristi predsednik Teodor Ruzvel. Do tada, to je bila Predsednikova kuća ili Predsednikov dvor. Neki smatraju da je ime nastalo nakon požara koji je izbio 1814. godine, kada su zidovi umrljani dimom bili obojeni u belo.

– Većina predsednika je imala standardne kućne ljubimce, pse ili mačke. Međutim, neki su imali ljubimce koji su bili egzotični, a neki su više bili za farmu. Predsednik Džon Kenedi je imao mnogo ljubimaca: tu su bile ptice, hrčci, zečevi, psi, mačke i konji. Tomas Džeferson je držao dva medveda, Martin van Buren par mladih tigrova koje je dobio od sultana Omana. Ipak, Kongres ga je primorao da ih pošalje u zoološki vrt. Vilijam Henri Harison je držao jarca i kravu, a predsednik Džejm Bjukenon je imao par orlova. Grover Klivlend je, pored mnoštva štenaca, ponija i riba, na imanju uzgajao piliće.

– Grupa žena pod nazivom „Tihi čuvari“ je dve i po godine protestovala ispred Bele kuće. Protest su počele 10. januara 1917. godine sa zahtevom da žene dobiju pravo glasa. Kampovale su ispred Bele kuće šest dana u nedelji, bile maltretirane i premlaćivane, ali su tu ostale sve do 4. juna 1919. godine, kada je usvojena amandman kojim je ženama dato pravo glasa.

– Za Belu kuću se priča da je ukleta, a to tvrde bivši predsednici, njihove supruge, osoblje i gosti. Tako je viđen duh Ebigejl Adams kako prostire veš u Istočnoj sobi, dok je prva dama Meri Tod Linkoln rekla prijateljima da je čula kako duh poraženog Endrua Džeksona besni i psuje u mnogim salama zgrade. Prve dame predsednika Kulidža, Džonsona i Ruzvelta su prijavile da su videle duha Abrahama Linkolna. Čak je i premijer Velike Britanije Vinston Čerčil tvrdio da je video Linkolnovog duha tokom boravka u Beloj kući u toku Drugog svetskog rata.

– Neki predsednici i njihova administracija nisu mogli lako da prihvate poraz. Tako su 2001. godine službenici Bila Klintona naneli štetu kući u vrednosti od 20.000 dolara: sa više od 30 kompjuterskih tastatura su skinuta slova W, koja su zalepljena na zidove. Nestale su i kvake sa vrata, donje strane fioka stola su zalepljene lepljivom trakom, a preko 100 telefonskih linija je preusmereno da zvoni na drugim brojevima.

– Godine 2010. građevinski radnici su počeli da kopaju džinovsku rupu u zemlji ispred Zapadnog krila, a sve je to bilo zaklonjeno visokom zelenom ogradom. Dve godine kasnije, ograda je sklonjena, površina preoblikovana i izgledalo je kao da se ništa nije promenilo. Zvanično se radilo na zameni komunalnih instalacija, a teoretičari zavere smatraju da je napravljen podzemni komandni centar, čija je izgradnja predložena pre više od 50 godina.

Pročitajte i ovo:

Kad deca nisu besna, ni kuća nije tesna

Ko je proterao brokoli iz Bele kuće?

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi