Kad deca nisu besna, ni kuća nije tesna

Glasači u Americi će 3. novembra odlučiti da li će Donald Tramp ostati još četiri godine u Beloj kući ili će ga zameniti demokratski kandidat Džo Bajden. I dok agencije za istraživanje javnog mnjenja pokušavaju da izmere raspoloženje nacije ispitujući glasače o tome koji kandidat im se više dopada, mi ulazimo u Belu kuću i predstavljamo najzanimljivije podatke o rezidenciji i radnom mestu predsednika Amerike.

Prebivalište, kancelarija ili muzej

Mesto gde je sagrađena kuća predsednika Sjedinjenih Američkih Država izabrao je predsednik Džordž Vašington 1791. godine. Izgradnja je počela godinu kasnije, ali tek u novembru 1800. kuća je bila spremna za useljenje. Od tada je rezidencija svakog predsednika SAD. Istorijski izveštaji o platnim spiskovima dokumentuju da su mnogi radnici angažovani na izgradnji Bele kuće bili Afroamerikanci – neki slobodni, a neki robovi.

Dizajnerski pečat kuće pripada arhitekti irskog porekla Džejmsu Hobanu. U raznim vremenima istorije nazivana je Predsedničkom palatom, Predsedničkom kućom i Izvršnim dvorcem. Konačno joj je kumovao predsednik Teodor Ruzvelt 1901. godine, pod čijim vođstvom je pretrpela velike strukturne promene u ranim devedesetim godinama.

Bela kuća i zemljište prostiru se na nešto više od 18 hektara. Zgrada je duga 51,2 metra i široka 26,1 metar. Prostire se na 5.110 kvadratnih metara prostora. Čine je 132 sobe, 32 kupatila i šest spratova – prizemlje, državni sprat, drugi sprat i treći sprat, kao i dvospratni podrum. U drvenariji, kamenu, mermeru i brojkama to izgleda ovako: 412 vrata, 147 prozora, 28 kamina, sedam stepeništa i tri lifta.

U zapadnom krilu su smešteni predsednički kabinet, poznatiji kao ovalni, i kancelarije starijeg osoblja, sa prostorom za oko 50 zaposlenih. Primera radi, Barak Obama se ponašao prema Ovalnom kabinetu kao prema svom intimnom kutku, dostupnom samo uskom krugu savetnika koji su smeli da prekinu njegovu tišinu po strogo određenom rasporedu. Za Trampa ova soba danas funkcioniše kao nešto poput kraljevskog dvora ili sale za sastanke, sa otvorenim vratima kroz koja hrle stariji pomoćnici i ugledni posetioci kada je on u zgradi.

Za rekreaciju, Bela kuća svojim ukućanima nudi razne sadržaje, uključujući teniski teren, stazu za trčanje, bazen, bioskop, sobu za bilijar i kuglanu.

Sa pet stalno zaposlenih kuvara, kuhinja predsedničke rezidencije može da posluži večeru za do 140 gostiju, a predjelo za više od 1.000 ljudi.

Na adresu predsednika Amerike nedeljno stigne 65.000 pisama i 2.500-3.500 poziva. Uz to i 1.000 faksova i 100.000 imejlova. Bela kuća primi do 30.000 posetilaca svake nedelje.

Neki stručnjaci za prodaju nekretnina misle da je vrednost Bele kuće veća od 100 miliona dolara. A ako bi sva umetnička dela, istorijski artefakti i američki suveniri bili uključeni u prodaju, tražena cena bi porasla – na više od 250 miliona dolara.

Bela kuća ima blizance – jednog u Francuskoj i jednog u Irskoj. Zgrada u Francuskoj je turistička atrakcija, a zgrada u Irskoj namenjena je irskom parlamentu.

Iz koga god ugla je posmatrali, Bela kuća jeste radno mesto, ali i dom predsednika Sjedinjenih Država, njegove porodice. A možda je pre svega muzej američke istorije i mesto na kome će se istorija i dalje pisati.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi