Svetski dan Roma: Osnovni problemi su i dalje predrasude, nerazumevanje i siromaštvo

Danas se obeležava Međunarodni dan Roma koji ima za cilj da ukaže na diskriminaciju kojoj su Romi širom sveta izloženi, kao i nepovoljnom položaju u svim oblastima društvenog života.

O položaju Roma u Srbiji smo pričali sa dve uspešne dame: Aleksandrom Aleksandrović i Natašom Tasić Knežević.

Aleksandra je po zanimanju diplomirani etnomuzikolog sa master diplomom dramskog pedagoga. Zaposlena je u Televiziji Vojvodina, svira klavir, harmoniku i govori nekoliko jezika: engleski, nemački, italijanski, mađarski i maternji romski.

Aleksandra kaže da su najčešći problemi mladih Roma besparica i siromaštvo:

-Sa druge strane je diskriminacija, predrasude i stereotipi. Na primer, imamo osobu koja želi da radi u prodavnici kao trgovac, ali zbog predrasuda koje ima poslodavac prema njemu, on ne može da se zaposli. Samo zbog predrasuda da su Romi lopovi, prljavi i slično. I to je zapravo diskriminacija na delu.

Sve to utiče na mlade ljude:

-Posle toga, mladi ljudi gube samopouzdanje, samopoštovanje, depresivni su, neraspoloženi, anksiozni, apatični. Jedno vuče drugo.

Aleksandra smatra da probleme treba rešavati paralelno:

-Potrebno je da se društvo osvesti, da su Romi ljudi koji žive na ovim prostorima još od 14. veka, da se sprovede destigmatizacija od strane države i jako je bitno da se to radi još od malih nogu, u vrtićima, školama. Potrebno je takođe uticati na roditelje. Samo kao društvo, zajednica koja ima empatije možemo uspeti.

Od Aleksandre saznajemo da dosta udruženja radi na poboljšanju položaja Roma:

-Od organizacija bih izdvojila Udruženje romskih studenata i Udruženje građana Phralipe Novi Sad. Oni godinama rade na poboljšanju položaja Roma u našoj zajednica i vidi se kontinuitet. Fokusirani su na studente i na decu.

Ali iako su romska deca sve uspešnija i obrazovanija, to nije dovoljno:

-Deca se školuju, upisuju fakultete i uspešno ih završavaju. A nakon završetka se i dalje susreću sa problemima samo zato sto su Romi. Mnogi od njih odlaze u inostranstvo, dok neki uspeju da se zaposle ovde. Romi moraju na neki način dvostruko da se bore. I da bi dokazali da su vredni za to neko poslovno mesto, moraju biti za dva ili tri koplja bolji od ostalih.

Svetski dan Roma ustanovljen je 1990. godine u poljskom gradu Serocku, u znak sećanja na Prvi međunarodni kongres Roma koji je održan u Londonu od 04. do 08. aprila 1971. godine.

Nataša Tasić Knežević je operska pevačica sa stalnim angažmanom u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Nataša je posle završene srednje muzičke škole upisala Saobraćajni fakultet ali je na nagovor Jovana Ćirilova upisala Akademiju lepih umetnosti i završila solo pevanje kao stipendista princeze Jelisavete Karađorđević.

Tokom svog odrastanja, susrela se sa raznim vrstama diskriminacije:

-Bilo je dosta problema, ali sam ih prevazilazila jedan po jedan, polako. Sada kada pogledam unazad možda je tako i bolje. Ostala sam nekako svoja, do kraja, a i dete učim da bude svoje i da ima stav.

Najviše je bilo nerazumevanja:

-Mnoge stvari su se podrazumevale za Rome, a to je da ne završe svoje školovanje, da se Romkinje rano udaju, da primaju socijalnu pomoć, a to kod nas nije bio slučaj. U porodici smo naučeni da je školovanje bitno, da treba da budemo jaki i da svako mora da se izbori na fer način sa svim preprekama.

Nataša ocenjuje da položaj Roma ni danas nije ni malo lak:

-Izuzetno je težak jer postoji puno nerazumevanja, i sa jedne i sa druge strane. Meni je to nepojmljivo jer svi dišemo isti vazduh, a opet se delimo.

Nataša se slaže sa Aleksandrom da je siromaštvo i život na margini najveći problem romskoj deci:

-Kako je krenula onlajn nastava deca koja pripadaju najsiromašnijim slojevima društva izuzetno pate, jer njihove mogućnosti nisu u skladu sa potrebama koje takva nastava diktira. Potrebno je pružiti institucionalnu podršku, a zatim im omogućiti punu integraciju u savremeno društvo. Sva deca, u ovo doma kada se i odrali teško nose sa preprekama, su heroji, a deca sa margine društva su super heroji, jer oni ni iz čega moraju da stvore bolji život za sebe kada odrastu.

Na prvom internacionalnom okupljanju predstavnika romske zajednice iz četrnaest zemalja sveta, za himnu je izabrana pesma „Đelem, đelem” („Išao sam, išao”) čiji tekst opisuje stradanje Roma i Romkinja tokom Drugog svetskog rata.

Jelena Babić, učiteljica u osnovnoj školi „Milić Rakić Mirko“ u Prokuplju, sa saradnicima i prijateljima je uspela da napravi prvi slikovni srpsko-romski rečnik „Na krilima vetra“:

-U razgovoru sa kolegama, ali iz iskustva, mogu da kažem da maloj deci veliki problem predstavlja nepoznavanje jezika većine. Zato smatram da će ovaj rečnik koliko toliko pomoći, kako deci, tako i učiteljima u realizaciji nastavnog procesa, makar na početku predškolskog obrazovanja ili u početnim razredima osnovne škole.

Učiteljica Jelena ima dobar savet za sve nas:

-Dete je dete, neiskvareno biće i samo lepim vaspitanjem možemo postići da to tako i ostane. Zato se trudim da kod dece kojima predajem, kod svoje dece i svih drugih s kojima dolazim u kontakt, razvijem empatiju.

Pročitajte i ovo:

Svečana akademija „Romi koji su učinili svet boljim mestom“ u Narodnom pozorištu

Pijanistkinja za šivaćom mašinom u humanoj misiji

Jelena Babić, učiteljica iz Prokuplja, napravila je prvi slikovni srpsko-romski rečnik

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi