Slobodan je ponosni vlasnik impozantne kolekcije i čuvar starog zanata, a da živi u srednjem veku bio bi milioner! (FOTO)

Njegovo ime je Slobodan Marinić. Po obrazovanju je diplomirani veterinar, a po zanimanju kovač. Jedan je od retkih čuvara starog zanata koji i danas postoji, ali u drugačijem, savremenom obliku, ni nalik onom iz srednjeg veka kada je bio neophodan i visoko cenjen. Istorija nas uči da je ovaj zanat bio jedan od najznačajnijih u zajednici, jer je tadašnjem društvu obezbeđivao neophodno oružje i oruđe za rad.

Za portal „24sedam”, mladi srpski kovač kaže da se kovanjem zarazio još kao srednjoškolac i da je, do tada samo hobi, taj zanat vrlo brzo postao posao, kojim se uspešno bavi već punu deceniju. I to na tradicionalan način, tako da bi i zanatlije viteškog doba bile ponosne na njega.

– Danas kujem mačeve na stari način, uz kovačku vatru na nakovnju, na drvenom uglju. Smatram to najboljim načinom, jer izvlači najbolje iz čelika, i gledano kroz istoriju, kovači koji su kroz vekove pravili mačeve došli su do velike majstorije. Mi danas pokušavamo da dodirnemo tu majstoriju i da se približimo onome što su oni nekada radili.

Kako dolazite do istorijskih informacija o tome kako je tačno tadašnje oružje izgledalo?

– Nije lako doći do znanja o kovanju mačeva, i zato se često ispomažemo literaturom, najpre istorijskom građom, ali se i konsultujemo s kolegama iz drugih zemalja. Bez istorijske, ali i arheološke nadogradnje ne možemo se dovoljno dobro vratiti u to vreme da bismo razumeli ne samo kako se prave mačevi, već i kako je izgledao život u srednjem veku. Upravo u arheološkim nalazima, tačnije zapisima na freskama sačuvanim u našim manastirima, mi vidimo kako su izgledali mačevi srpskih vitezova.

Mnogo je danas značajnog viteškog oružja s potpisom Slobodana Marinića.

– Izuzetno sam ponosan na simbolički viteški mač despota Stefana Lazarevića koji se danas čuva u Manasiji, a koji mi je najdraži. Poruka koju taj mač nosi je jedinstvena i posebna, i glasi: “Ja sam onaj koji nauči mrak da sija.” To nam govori da je taj mač korišćen u dobre svrhe. U srednjem veku, kada je život bio težak i pun izazova, ljudi nisu mogli mnogo da rade na svojoj produhovljenosti. Despot Stefan Lazarević je upravo u taj mrak unosio svetlost i mudrost preko svog simboličkog mača.

Slobodan Marinić je član Udruženja za očuvanje starih zanata i veština “Beli orlovi”, koje se trudi da sačuva stare zanate od zaborava i podseti savremenike na čuvenu izreku “Zanat je zlata vredan”.

Ništa manje važni nisu ni mačevi koje je kovač Sloba napravio za potrebe snimanja serije “Nemanjići”, a posebno se izdvaja krunidbeni mač Stefana Prvovenčanog koji predstavlja snažan simbol u inauguraciji svakog kralja i simbolizuje suverenost i snagu jedne države.

– Ponosni sam vlasnik i impozantne kolekcije mačeva nastalih za potrebe našeg velikog viteškog festivala “Despot Stefan Lazarević”, osnovanog pod pokroviteljstvom Predsedništva Srbije, a samim tim i primeraka srednjovekovnih viteških mačeva koje sam napravio za predsednika Srbije.

Da li vam se čini da je srpska srednjovekovna država u ovom vremenu dobila na popularnosti, nije mali broj filmova i serija te tematike, ali ni aktivnih viteških udruženja i manifestacija?

– Naša istorija je uvek bila zanimljiva i oduvek je postojalo veliko interesovanje za istoriju Srbije. Sve je više udruženja koja danas postoje sa ciljem da rekonstruišu život u srednjem veku, kroz viteštvo u prvom redu.

 Kako je u vašem slučaju kovački zanat pobedio veterinu? U srednjem veku bi vam oba zanimanja bila od koristi.

– Nije prvi put u istoriji zabeleženo da se neko istovremeno bavi veterinom i kovanjem oružja. Volim da pomenem izvesnog Martina iz Sremske Mitrovice koji je otišao u Dubrovnik da pravi strele i bio takođe kovač i veterinar. Nemam bolji odgovor na to pitanje, sem da je kovanje oružja moja najveća ljubav i strast i da, bez obzira na veterinu, nikada nije prestajalo da me interesuje.

Kroz razgovor s našim talentovanim sagovornikom, kovačem Slobodanom Marinićem saznajemo da svaki mač pravi kao da mu je poslednji.

– Unosim mnogo truda i energije u sve što kujem, jer se kasnije baš sve saznaje i vidi kroz život tog mača.

Tokom deset godina stvaranja najrazličitijih oruđa i oružja, ovaj mladić iskovao je više od 50 mačeva za prijatelje, saradnike, ali pre svega za prave zaljubljenike u viteško oružje i viteštvo uopšte.

Pročitajte još:

Stari zanati su moderni i traženi, samo da još dobijemo zanatlije

STARI ZANATI Jorgandžija u Zemunu: Teško se od ovoga živi, ali ne odustajem

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi