Zoran Pejić Peja je želeo da bude glumac! Hit detalji s početka voditeljeve karijere: Nikad nisam radio besplatno

Zoran Pejić Peja je pre 30 godina započeo svoju voditeljsku karijeru, a malo ko zna da je od malih nogu želeo da bude glumac. Ipak, sve je prevagnulo ka voditeljstvu i Peja se nimalo ne kaje.

U intervju za 24sedam koji smo vodili dok se vraćao sa puta iz Beča, on je otkrio da se nekada mnogo lakše i više zarađivalo, da nijedan projekat nije uradio besplatno, osim humanitarnih, a prisetio se i brojnih anegdota, ali i otkrio kako teče oporavak posle operacije. 

- Svako treba da sledi svoj san. Ne postoji ništa što nije ostvarljivo, samo je pitanje vaše želje. Peja je kao dečak želeo da bude glumac. Meni je bio idol pokojni Čkalja. Silom prilika sam upoznao pokojnog Vojina Vojinovića koji je radio na radiju 101, i zahvaljujući njemu sam počeo da radim na Pink radiju. Nisam ni sanjao da ću želju glume pretvoriti u voditeljski posao, ali kada sam video kako Vojin izražava svoj život kroz mikrofon, poželeo sam da i ja to radim i kažem nešto pametno. Evo, ispostavilo se da već 30 godina radim pametno - kazao je on.

Antonio Ahel/ATA Images

Peja se osvrnuo na svoju karijeru koju je izgradio u inostranstvu, a u čemu mu je u velikoj meri pomogao pokojni Šaban Šaulić, njegov najbolji prijatelj. 

- Radijski posao je težak i zahtevan. Treba u potpunosti da budete inspirativni i inteligentni. Toga mi nije manjkalo (smeh). Uplovio sam tako u te estradne vode. Radim koncerte, svadbe, emisije. Te '94. godine kada sam počeo sam ostvario samog sebe, imao sam veliki krug prijatelja i kolega sa estrade, pa uz njih. Moj najbolji prijatelj je bio pokojni Šaban Šaulić i sa njim sa pecao, putovao i radio veselja. Tada sam bio najpopularnija osoba u Srbiji i Crnoj Gori, dobijao sam razna priznanja i Oskare popularnosti. 

Anegdotama se ne zna broj

U prvi mah nije ni znao kako se jedu riblji specijaliteti, pa je jeo prstima, a bilo je situacija kada je shvatio da sve što može da se kupi nema vrednost.

Antonio Ahel/ATAImages

 

- Moj život je pun anegdota. Puno je toga ostalo za mnom. Lepo je kada vas sačekaju na aerodromu, gde vas odvedu na Šanzelize, da vam pokažu lepote restorana, obično to budu riblji restorani, gde se jedu škapmi, jastog, ribe. Prvi put kada sam bio, nisam znao šta za šta služi, pa sam jeo najpre rukama i prstima. Sećam se jedne anegdote koja se dogodila u Milanu kada je vlasnik uterao najnoviji model Mercedesa kao pokon mladencima, posle šest, sedam sati pijanstva, on je svatovima podelio stolice i oni su tako izlupali taj auto, ja to ne mogu da objasnim. Tog trenutka sam shvatio da sve što možeš da kupiš nema vrednost - kazao je on i dodao: 

- Mnogo lakše se zarađivalo pre 18 godina nego sada. Tada je mnogo lepše bilo biti estradni umetnik. Sada je to degradirano, jer to danas može da bude svako. Postoji studio za snimanje CD-a, ako ima pare da plati pesmu. Onaj tamo sa miksetom može da mu napravi glas kakav hoće. 

24sedam/Nemanja Vujčić

 

Nikad nije radio besplatno

- Nisam nikada radio za džabe. Uradio sam nekoliko humanitarnih koncerata, to mi je bila čast da njima odradim i da novac koji je trebalo da ja uzmem dam njima, a inače ovako nisam nikada radio besplatno. Ipak, sve što vredi, mora da ima i cenu. 

Posle operacije odmah stao na noge

- To je nešto neverovatno. Moji drugari iz bolničke sobe, koji su se operisali isto kada i ja, oni još leže u krevetima i oporavljaju se. Ja sam ustao prvi dan posle operacije i stao na noge, to je ljudima prosto neverovatno. Jednostavno, ja sa sobom vladam. Iako mi je teško, ja to sve stavim na stranu, zaboravim, jer ja moram biti muškarac, a muškarac mora da hrani porodicu. 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi