Drugosrbijansko idolopoklonstvo: Dovoljno je da Majić skine kapu i lažna elita će ga proglasiti za heroja

Za termin Druga Srbija vezuje se mnoštvo stvari, ali se uglavnom tim imenom označavaju levo-liberalni pojedinci kvazi-intelektualaca iz Srbije, često poteklih iz miljea nekadašnjih komunističkih visokih slojeva koji su po raspadu SFRJ preobukli crvena odela u plavo-žute, a često i u odela duginih boja. Ta grupa pojedinaca nikada nije bila brojna i u kvantitativnom smislu uvek je predstavljala društvenu marginu koja nije mogla da zavede velike narodne mase, prvenstveno zbog svojih izrazito antisrpskih stavova koji su često bili i ekstremniji od onih koje su izražavali otvoreni srpski neprijatelji u poslednjih nekoliko decenija.

Otvorena srbofobija, napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu, konstantno nipodaštavanje tradicionalnih vrednosti i porodice, demonizacija svega što je srpsko - samo su neki od stavova kojima su predstavnici Druge Srbije godinama obasipali srpsko medijsko nebo. U tome su, sasvim očekivano, imali otvorenu podršku tradicionalnih srpskih neprijatelja, pa su tako drugosrbijanci uvek bili rado viđeni gosti u nekim od glavnih gradova bivše SFRJ odakle su pokretana etnička čišćenja i genocidi nad našim narodom.

Levo-liberalna ideologija kao neka vrsta kvazi-religije

Međutim, postoji jedan aspekat drugosrbijanštine koji se uglavnom zanemaruje i kome se ne pridaje toliki značaj. Od kako postoji čovek, postoji i njegova čežnja za smislom i pronalaženjem transcedentalnog, odnosno onoga što proizilazi izvan ili iznad dosega običnog iskustva ili uma. Drugim rečima, čovek konstantno ima potrebu da pronađe nešto božansko, nešto što opravdava njegovo delovanje na ovom svetu. Drugu Srbiju čine pojedinci koji su, gotovo po pravilu, svi odreda deklarisani ateisti i bogoborci, ali to ne znači da i u njima ne postoji nešto što ih tera da pronađu viši smisao i cilj zbog koga rade to što rade. Tu se dolazi do karakteristike Druge Srbije o kojoj se nekada ne govori - idolopoklonstvo.

U nedostatku religijskog Boga, oni zato sebi stvaraju svoje "bogove" i idole kojima se verno klanjaju i služe, i čija mišljenja i stavove nikada ne dovode u pitanje. Na prvom mestu, kao "vrhovno božanstvo" je televizija N1 kojoj drugosrbijanci slepo veruju i čije emisije predstavljaju određenu vrstu "bogosluženja" i propovedanja levo-liberalne kvazi-religije. Sledbenici Druge Srbije, ma koliko besmisleno bilo, nikada neće kritikovati ništa što se kaže na N1, a ovu televiziju sa sedištem u Luksemburgu su spremni i da brane. Treba se samo setiti protesta koje je organizovao deo opozicije tražeći nacionalnu frekvenciju za ovaj strani mediji.

Tanjug/Nenad Mihajlović

Odmah iza N1, tu su ostali tajkunski mediji čiji se stavovi (čitaj: levo-liberalna propaganda) takođe  ne dovodi u pitanje. Naravno, sasvim je druga stvar to što pojedinci koji su vlasnici ovih medija, svesno koriste idolopoklonstvo svojih sledbenika, kako bi dodatno napunili svoje džepove, ali to ije tema ovog teksta.

"Prvosveštenici" čiji se stavovi ne dovode u pitanje

Ispod "vrhovnog božanstva" nalaze se "prvosveštenici" Druge Srbije - javne ličnosti koje godinama propagiraju levo-liberalnu, antinacionalnu ideologiju u medijima. To društvo je šareno i u njemu ima od glumaca i sudija, do novinara i sociologa. Ipak, oni su i više nego promenjivi. Naravno, postoje i oni koji su u prvim redovima Druge Srbije već decenijama, ali mnogi od njih su tu "hitovi za jedno leto".

Treba se setiti Saše Jankovića koga su drugosrbijanci kovali u zvezde pre predsedničkih izbora, da bi ga ubrzo posle poraza skrajnuli i zaboravili, a za svoje vođe proglasili neke druge, nove "prvosveštenike".

Printscreen

Zato je tu sada Dragan Bjelogrlić, kome su prethodnih meseci usta bila puna "borbe protiv nasilja" iako je pre samo nekoliko meseci fizički brutalno isprebijao slavnog srpskog režisera Gagu Antonijevića. Pa ipak, Drugoj Srbiji uopšte ne smeta ta "sitnica", da samozvani protivnik nasilja nasiljem rešava svoje probleme. Naprotiv, zažmuriće oni i na mnogo veće stvari sve dok je Bjelogrlić projektovan da im bude predvodnik.

I nije Bjelogrlić jedini primer slepog sledbeništva i nekritičkog uzdizanja običnih ljudi na pijedestal drugosrbijanskih "prvosveštenika". Zato niko od sledbenika i ne vidi ništa čudno u tome što predvodnici opozicije mesecima politički iskorišćavaju tragedije koje su se desile početkom maja, a da pti tome niko od njih, nema dovoljno obraza da barem izrazi saučešće roditeljima nastradale dece, kad već njihove žrtve koriste zarad skupljanja jeftinih političkih poena.

Skidanje kape je bitnije od kršenja zakona

Ipak, najbizarniji primer idolopoklonstva desio se pre nekoliko dana, kada je na tajkunskom mediju Nova S, napisan hvalospev još jednom od "prvosveštenika" Druge Srbije - sudiji Miodragu Majiću. 

- Znate one situacije kada vaš sagovornik napravi neki gest ili uradi neki pokret zbog koga promenite mišljenje o njemu i poželite da ga “precrtate”, ili naprotiv, zbog malog gesta, poraste u vašim očima. E, upravo takav, pozitivan gest, napravio je sudija Miodrag Majić kada se na tribini ProGlasa u Kragujevcu, koja je održana na otvorenom, obratio okupljenim građanima - piše na početku teksta.

Printscreen

Nema sumnje, posle ovakvog uvoda može se očekivati samo neko delo koje će se prepričavati godinama posle ovoga, poput onoga kada je mladi rimski plemić Gaj Mucije Scevola gurnuo ruku u vatru želeći da pokaže neprijateljima da se ne plaši smrti i lomače koju su mu spremili, ili herojskog govora majora Dragutina Gavrilovića pre nego što će zajedno sa svojim vojnicima braniti Beograd od višestruko jačeg protivnika.

Ali ne. Sudija Majić nije gurnuo ruku u vatru, niti je održao bogzna kakav govor. Ono što je pisca teksta iz tajkunske Nove S oduševilo je zaista "fascinantno".

- Pre nego što je stupio pred Kragujevčane i rekao “Dobro veče, dragi prijatelji”, sudija Miodrag Majić, skinuo je kapu. Da, skinuo kapu, iako je napolju bilo tek nekoliko stepeni iznad nule. To je uradio potpuno prirodno i nenametljivo, da je, verujem, mnogima koji su prisustvovali tribini, taj “mali” detalj promakao i verovatno ga nisu ni primetili. Ali, meni je taj gest bio mnogo važan i zbog toga pišem ove redove - navodi se u tekstu.

Na prvi pogled pisanje hvalospeva za skidanje kape izgleda komično, ali radi se o nečemu mnogo ozbiljnijem. Idolopoklonstvo kakvo se viđalo u mnogim totalitarnim državama izražavalo se upravo u pisanju ovakvih tekstova, gde se vođama klicalo za najbesmislenije poteze. Treba se samo setiti koliko su ideološki očevi drugosrbijanaca sa puno žara pisali hvalospeve Josipu Brozu Titu i u tome naći korene redova koji danas mogu da se pročitaju na tajkunskim medijima. Princip je apsolutno isti, samo su se imena promenila. Nekada je bio "najveći sin naših naroda i narodnosti", a sada je neki sudija, glumac ili nešto slično. Nekada su njihovi ideološki očevi pisali o "bratstvu i jedinstvu" i hvalili samoupravljanje, a sada njihova deca ponavljaju mantre o genocidnosti srpskog naroda, neophodnosti uvođenja sankcija Rusiji i priznavanju nezavisnosti lažne države Kosovo.

Antonio Ahel/ATAImages

- Istakao je da “sudijama nije mesto na mitinzima”, ali da to važi samo u zemljama u kojima “ima zakona i suda”. “U zemlji u kojoj nema zakona i suda, svakom sudiji je mesto ovde, sa vama”, poručio je Majić Kragujevčanima - navodi se dalje u tekstu.

Dakle, bez imalo kritičkog razmišljanja, autor teksta prenosi da je Majić otvoreno priznao da, u skladu sa Etičkim kodeksom, sudije i tužioci ne smeju da se bave politikom, ali da to on čini jer, po njegovom mišljenju, kršenjem zakona se dolazi do pravne države. Naravno, autor hvalospeva je to preneo sa puno žara, ne razmišljajući o kako nelogičnoj i besmislenoj izjavi se radi.

Na kraju, drugosrbijansko idolopoklonstvo ne bi bilo toliko zanimljivo da se ne radi o ljudima koji upravo za to, već decenijama, uporno optužuju svoje političke protivnike, istovremeno se predstavljajući kao "slobodnomisleći" deo društva. Kompleks više vrednosti, koji međusobno pumpaju jedni drugima, ne dozvoljava im da vide ono što je svima drugima potpuno očigledno - sloboda mišljenja među njima ne postoji i zato će i na najmanje neslaganje sa njihovim mišljenjem da reaguju kao na jeres. Zbog toga su bili i ostali mala grupa koja se hrani hvalospevima poput ovog o skidanju kape i ponavlja mantru o srpskoj krivici za sva zla, uvođenju sankcije Rusiji i priznanju nezavisnosti tzv. države Kosova. 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi