Odluka o napadu bila unapred doneta? Američki general otkrio šokantnu pozadinu NATO agresije na Jugoslaviju

Penzionisani američki pukovnik Daglas Mekgregor izneo je tvrdnje o događajima koji su prethodili NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, dovodeći u pitanje način na koji je javnosti na Zapadu godinama predstavljana uloga Srbije u sukobu na Kosovu i Metohiji.

Mekgregor je o ovoj temi govorio u podkastu „Neutrality Studies“, čiji kanal na Jutjubu prati veliki broj gledalaca. Njegovo gostovanje izazvalo je pažnju zbog tvrdnji o događajima iz perioda koji je prethodio NATO intervenciji.

Mekgregor: OVK je često izazivala incidente

Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji tokom 1998. godine, Mekgregor je naveo da je, prema njegovim saznanjima, OVK često kršila tadašnje sporazume i izazivala incidente.

Prema njegovoj tvrdnji, od deset incidenata kojima su kršeni sporazumi pod nadzorom OEBS-a, devet je, kako je rekao, bilo povezano sa OVK, dok je jedan pripisao srpskoj strani.

Mekgregor tvrdi i da je od svojih nadređenih dobio zadatak da pronađe dokaze koji bi pokazali da je srpska strana koristila „neproporcionalnu silu“, što bi moglo da posluži kao opravdanje za vojnu intervenciju.

Kako je rekao, takve dokaze nije uspeo da pronađe.

„Bombardovaćemo Srbe“

Posebno je pažnju privukao deo njegovog svedočenja koji se odnosi na tadašnjeg komandanta NATO snaga u Evropi, generala Veslija Klarka.

Mekgregor tvrdi da je Klarku predlagao sastanak sa srpskim generalom Momčilom Perišićem, ali da je taj predlog odbijen.

Prema Mekgregorovom sećanju, Klark mu je tada rekao: „Bombardovaćemo Srbe“.

Upravo na osnovu tog razgovora, Mekgregor kaže da je zaključio da odluka o vojnoj intervenciji protiv SRJ možda nije bila nešto što je tek trebalo da bude doneto, već da je politička odluka o napadu već bila formirana.

Ko je, prema njegovim tvrdnjama, doneo odluku?

Mekgregor je naveo da je smatrao da su odluku o intervenciji već doneli politički krugovi oko tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona.

U tom kontekstu pomenuo je i Medlin Olbrajt, Sendija Bergera i Strouba Talbota.

Ipak, važno je naglasiti da su ovo Mekgregorove tvrdnje i njegovo lično viđenje događaja, a ne dokaz da je takva odluka zaista bila doneta na način koji on opisuje. Njegove navode treba posmatrati u kontekstu njegovog ličnog iskustva i kasnijih tumačenja događaja.

NATO bombardovanje počelo 1999. godine

NATO je vazdušnu kampanju protiv SRJ započeo 24. marta 1999. godine. Operacija je trajala 78 dana, sve do juna iste godine.

Pitanje razloga, političkih odluka i međunarodnopravnog okvira intervencije i danas predstavlja predmet brojnih istorijskih i političkih rasprava.

Mekgregorovo najnovije izlaganje ponovo je otvorilo pitanje šta se događalo iza diplomatskih i vojnih poteza koji su prethodili bombardovanju i da li je odluka o vojnoj intervenciji bila doneta pre završnih pregovora i događaja koji su neposredno prethodili početku napada.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi