Vučićev šahovski blickrig: Matirao EU, nije uveo sankcije Rusiji, ogolio poltronsku politiku Mila Đukanovića i odlazeće crnogorske Vlade!

Pol Morfi, američki šahista, je, kako tvrde mnogi poznavaoci, možda najbolji u istoriji ove drevne igre u drugoj polovini 19. veka. Možda nije poznat kao Fišer, Spaski, Karpov ili Kasparov, ali ipak je, on u šahovsku strategiju uveo princip brzog razvoja i mobilizacije figura. I nisu ga sigurno bez razloga dobri poznavaoci te drevne igre prozvali i "genije kombinacije“. Bio je nenadmašan u simultankama, igrao ih je i na slepo na desetak tabli.

Zvali su ga i "Ponos i Nada šaha" zbog njegove kratke i briljantne šahovske karijere koju je prekinuo dok je bio još vrlo mlad.

Uvek je branio interese svojih figura. Bolji poznavaoci šaha kažu i da je imao u glavi petnaest poteza unapred, bez obzira kako i šta je igrao protivnik. Njegove žrtve figura, onima koji su posmatrali partije sa strane, činile su se ulude i sulude, ali je na kraju uvek pobeđivao.

Zapitaćete se sigurno kako ovaj uvod u tekst ima veze sa politikom.

Vođenje politike je ništa drugo nego simultanka sa velikim i malim problemima sa kojima se suočava jedna zemlja.

Srbija i Aleksandar Vučić ovih dana su igrali na velikom broju tabli. Protivnici su im bili Evropska unija, Priština, usklađivanje poglavlja sa EU, Ukrajina, odnosi sa SAD, sankcije prema Rusiji, organizovani kriminal, mafija, Milo Đukanović…

Poslednjih dana, Vučić je morao da igra na nekoliko tabli istovremeno. Ne svojom voljom. Igra je bila nametnuta. I nije sa druge strane stola imao jednog protivnika. Poteze su vukli Brisel, Vašington, Moskva, Viola fon Kramon, Zagreb, Podgorica… Srbija je iz sata u sat, za šahovskim stolom dovođena u pat poziciju. Činilo se da je šah mat neizbežan, i da Srbija gubi najznačajniju političku partiju šaha od 1945. na ovamo.

I svi su se trudili da Srbiji otežaju položaj. Mnogi su vukli poteze preko reda i mimo pravila. U jednom momentu te velike igre, sva svetla su bila uperena u Srbiju i Vučića. Odjednom je Srbija bila važnija od rata u Ukrajini.

I svi su, gle čuda, unapred znali kako će Vučić da odigra. Naslušao sam se ta dva dana mnogih analitičara koji su, umesto, Vučića, unapred povukli “njegov” potez. “Znali” su da će Vučić uvesti sankcije Rusiji, jer mora to da uradi.

Preračunali su se u jednom. Vučić stvarno mora. Ali, da sačuva dostojanstvo Srbije i srpskog naroda. Zato je damom odigrao hazarderski potez. I nije zabio nož u leđa Rusiji. I nije izdao narod i državu.

Za one koji ga bolje poznaju povukao je očekivan potez. Nije mislio na svoju fotelju, nego na interes države i naroda. Jer, Vučić nije Milo Đukanović. Niti je Zdravko Krivokapić ili neki njegov ministar podanik Zapada. Vučić nije sluga. Vučić je državnik. I ima najmanje petnaestak poteza unapred u glavi.

Ovih nekoliko dana je to dokazao i večito nedokazanim.

Ovo nije bila obična igra. Ovo je bila igra sa životom za što duži i što kvalitetniji život ovog naroda i ove zemlje. I Vučić je izgubljenu partiju pretvorio u dobijeni meč.

Ali, ovo nije kraj igre. Za vreme ove dugotrajne partije Srbija mora biti i dalje aktivna i uspešna i na drugim tablama. Nijednu ne zapostaviti, ali sve su one danas manje važne od one prve partije u koju su bile uperene sve svetske oči. A tamo je pobeda izvojevana.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi