Pritisak vam ne pada dok spavate? Naučnici otkrili mogući razlog, a važnu ulogu imaju bubrezi i so

Krvni pritisak kod većine ljudi tokom sna opada za 10 do 20 odsto, čime srce i krvni sudovi dobijaju priliku da se odmore i oporave. Međutim, kod pojedinih osoba do ovog prirodnog pada ne dolazi, što može povećati rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, bolesti bubrega, pa čak i prevremene smrti.

Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Vaterlouu ukazuje na mogući razlog zbog kojeg krvni pritisak kod nekih ljudi ostaje povišen i tokom noći.

Studija, objavljena u naučnom časopisu PLOS ONE, pokazala je da čak i malo pomeranje u vremenu kada bubrezi obrađuju so može biti dovoljno da poremeti prirodni noćni pad krvnog pritiska.

Ovo otkriće moglo bi da pomogne u boljem razumevanju problema koji već decenijama zbunjuje stručnjake.

olga Yastremska / Alamy / Profimedia

– Mnogi sistemi koji kontrolišu krvni pritisak imaju sopstvene 24-časovne ritmove, uključujući bubrege, krvne sudove, nervni sistem i hormone. Ono što smo otkrili jeste da vreme u kojem se ti ritmovi odvijaju može biti jednako važno kao i sam ritam – rekla je dr Anita Lejton, profesorka primenjene matematike na Univerzitetu u Vaterlouu.

Unutrašnji biološki satovi ovih sistema imaju važnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska tokom dana i noći, ali se do sada malo znalo o tome šta se događa kada se njihovi ritmovi međusobno ne poklapaju.

Lejtonova i njen tim koristili su sofisticirani kompjuterski model ljudskog organizma kako bi ispitali na koji način promene bioloških ritmova utiču na krvni pritisak tokom spavanja.

Virtuelni eksperimenti omogućili su istraživačima da menjaju rad pojedinačnih sistema jednog po jednog, što je veoma teško postići u kliničkim ili laboratorijskim uslovima.

Rezultati su pokazali da slabljenje dnevnog ritma bubrega samo po sebi ima relativno mali uticaj na noćni krvni pritisak.

Međutim, kada je ritam rada bubrega pomeren za svega nekoliko sati, zdrav obrazac pada krvnog pritiska tokom noći mogao je da se pretvori u potencijalno rizičan obrazac u kojem pritisak ostaje povišen.

Ovaj efekat bio je posebno izražen kod osoba koje unose veće količine soli, kao i kod ljudi koji su osetljiviji na so, a oba faktora već se dovode u vezu sa povišenim krvnim pritiskom.

Istraživači, ipak, upozoravaju da rezultati ove studije još ne znače da bi ljudi trebalo samostalno da menjaju vreme kada jedu slanu hranu ili uzimaju terapiju.

– Ovo je studija zasnovana na modelovanju, tako da još ne govori ljudima da menjaju vreme kada unose so ili uzimaju lekove za krvni pritisak. Međutim, identifikovali smo mehanizam koji sada može da se testira eksperimentalno i klinički i koji bi nam jednog dana mogao pomoći da bolje razumemo i lečimo noćnu hipertenziju i odsustvo pada krvnog pritiska tokom spavanja – zaključila je Lejtonova.

BONUS VIDEO:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi