Tugu, ljutnju, sreću osećamo u različitim delovima tela: Ako ih zarobimo i ne pustimo, to može uticati na naše zdravlje
Ukoliko svoje emocije ne obradimo ili oslobodimo, energija koju stvaraju zaglavi se unutar našeg tela i može se manifestovati kroz napetost mišića, bol ili druge bolesti
Imamo mnogo izraza za naše emocije - usijane smo glave kada smo ljuti, slomljena su nam srca kada smo tužni, a ponekad se osećamo kao da prštimo od radosti.
Ispostavilo se da iza svih ovih fraza postoji naučno objašnjenje i da ima neke veze sa našim osećanjima koja ciljaju na određene delove tela.
Pročitajte kako emocije koje potiskujemo u sebi mogu da utiču na naše zdravlje.
Pripremili smo i savete kako se nositi sa ovim potisnutim osećanjima.
„Emocionalni prtljag“ su bukvalno zarobljena osećanja koja nas opterećuju i ometaju naše telesne funkcije.
Holistički kiropraktičar, dr Bredli Nelson, objasnio je da zadržane emocije izazivaju vibracije i frekvencije u određenim delovima tela. Ako ih ne obradimo ili oslobodimo, energija koju stvaraju zaglavi se unutra i može se manifestovati kroz napetost mišića, bol ili druge bolesti.
Terapeutkinja uma i tela, Keli Vinsent, upoređuje zatvorena osećanja sa „džinovskom blokadom na autoputu“, koja sprečava slobodan protok energije.
Jedna studija je mapirala telesne senzacije povezane sa svakom emocijom.
Grupa finskih istraživača je sprovela pet onlajn eksperimenata sa stotinama učesnika iz različitih kulturnih sredina. Ispitanici su bili izloženi stimulansima koji bi generisali određena osećanja. Od njih je takođe zatraženo da identifikuju koji su delovi njihovog tela bili aktivirani, a koji delovi su deaktivirani nakon što su videli emocionalne okidače.
Tim je otkrio da su obrasci telesnih senzacija u skladu sa svim osećanjima koja su testirali, što znači da je mapa anatomije koju su razvili univerzalna.
Sreća i ljubav se manifestuju u celom telu. Emocionalno uzbuđenje zbog osećanja radosti utiče na naše mišiće koji se nalaze u stomaku, crevima i bešici — otuda i značenje izraza „leptirići u stomaku“.
Međutim, u poređenju sa srećom, ljubav se nije toliko osećala u nogama. Obe emocije takođe oslobađaju dopamin i serotonin, hormone dobrog osećanja koji pomažu u regulisanju našeg raspoloženja i emocija. Ova dva neurotransmitera rade ruku pod ruku u održavanju hemijske ravnoteže za celo telo.
Ljutnja se uglavnom oseća u gornjoj polovini tela i može najviše uticati na srce. Možda je to razlog zašto osećamo potrebu da nešto udarimo kada smo uznemireni. Emocionalna energija postaje intenzivna u rukama i možda ćemo osetiti potrebu da je oslobodimo.
Osećaj besa takođe oslobađa adrenalin, zbog čega se naši mišići stežu i krvni pritisak se povećava. Postoje i studije koje povezuju potisnuti bes sa srčanim oboljenjima i oslabljenim imunološkim sistemom.
Strah takođe utiču na gornju polovinu tela i na kardiovaskularni sistem. Reakcija našeg tela „bori se ili beži“ kada se uplašimo uključuje oslobađanje hormona epinefrina i norepinefrina, koji pomažu u pripremi naših mišića za nasilnu akciju. Ovi hormoni povećavaju aktivnost u srcu i plućima, što se poklapa sa emocionalnim atlasom koji je formulisao istraživački tim. I baš kao i druge negativne emocije, stalni strah može dovesti do hroničnog stresa, koji može uticati na pamćenje i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Tuga može biti zarobljena u glavi i grudima, dok depresija deaktivira donji deo tela. Studije su pokazale da depresija može doprineti fizičkim promenama u mozgu i da može izazvati glavobolje i upale.
Anksioznost se oseća iznad karlične regije, što je takođe područje zahvaćeno napadima anksioznosti. Poput straha, ova emocija izaziva adrenalin i povećava brzinu disanja kako bi naš mozak mogao dobiti više kiseonika i pripremiti se za uočenu pretnju. Ubrzani otkucaji srca, bol u grudima i mučnina su simptomi napada anksioznosti.
Konstantna anksioznost će poremetiti normalne funkcije našeg tela i može oslabiti naš imuni sistem. Takođe nas može učiniti ranjivim na virusne infekcije i druge bolesti. Većinu vremena imamo „hladne noge“ kada smo uznemireni, a to može biti posledica sužavanja krvnih sudova, što dovodi do manjeg dotoka krvi u najudaljenije delove tela.
Zavist utiče na grudi i glavu i može izazvati probleme sa srcem. Jedan stručnjak je opisao ljubomoru kao „složenu emocionalnu mešavinu straha, stresa i besa“. To znači da stavljanje tog zelenookog čudovišta u sebi može takođe izazvati srčane bolesti, povišen nivo adrenalina i verovatno nesanicu.
Postoji nekoliko načina za oslobađanje emocija iz tela
Priznanje osećanja ili traženje stručne pomoći: Prvo moramo da razumemo i povežemo se sa svojim emocijama kako bismo mogli da istražimo koja rešenja bi bila dobra za nas.
Uključivanje u neku aktivnost: To su pokreti koji pomažu u oslobađanju napetosti i energije iz tela. Primeri uključuju ples, istezanje i jogu, pored drugih meditativnih vežbi.
Odlazak na fizikalnu terapiju ili masažu: Terapija miofascijalnog oslobađanja koristi manuelni pritisak i tehnike istezanja fokusirane na „tačke okidanja“. Ove metode pomažu da se olabavi ograničeno kretanje i smanji bol.
Lečenje akupunkturom: Ovo uključuje umetanje finih igala u određene delove tela, sa ciljem oslobađanja endorfina. Specifične akupresurne tačke takođe mogu biti ciljane za ublažavanje stresa i anksioznosti.
BONUS VIDEO:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari