Veliko otkriće na Marsu: Neočekivani mineral otvara novo pitanje o istoriji Crvene planete

NASA-in rover "Perseverance" pronašao je u stenama kratera Jezero na Marsu tragove korunda, minerala od kojeg na Zemlji nastaju rubini i safiri. Otkriće je iznenadilo naučnike, jer su čestice ovog minerala pronađene u stenama koje uglavnom čini plagioklaz, sastav koji se ne smatra pogodnim za njegovo formiranje.

Korund je identifikovan u tri marsovske stene, a analiza je pokazala i prisustvo hroma, elementa koji je na Zemlji karakterističan za rubine. Naučnici sada pokušavaju da utvrde kako je ovaj mineral mogao da nastane u uslovima koji su vladali na Marsu i šta njegovo prisustvo može da otkrije o burnoj geološkoj prošlosti Crvene planete.

Tragovi minerala u marsovskim stenama

Otkriće je napravljeno zahvaljujući instrumentu "SuperKem", kojim je rover analizirao sastav stena pomoću laserske spektroskopije. Merenja su pokazala dva karakteristična luminescentna vrha na 692,7 i 694,1 nanometara, što odgovara korundu u kojem hrom zauzima mesto dela aluminijuma.

Iako se korund povezuje sa dragim kamenjem poput rubina i safira, istraživači upozoravaju da to ne znači da se na Marsu nalaze veliki dragoceni kristali. Reč je o veoma sitnim zrncima minerala koji su zarobljeni unutar stena, pa je njihova vrednost pre svega naučna.

Tri analizirane stene, nazvane Hempden River, Kofi Kouv i Smits Harbor, pronađene su kao odlomci na različitim lokacijama uz ivicu kratera Jezero. "Perseverans" ih je proučavao tokom marta, aprila i jula 2025. godine, a rezultati su otvorili novo pitanje o procesima koji su oblikovali ovo područje Marsa.

Veliki udar možda krije odgovor

Nastanak korunda predstavlja svojevrsnu zagonetku, jer njegovo formiranje zahteva okruženje sa mnogo aluminijuma i malo silicijuma. Marsovske stene u kojima je mineral pronađen uglavnom su sastavljene od plagioklaza, minerala koji sadrži aluminijum, ali istovremeno može da oteža uslove potrebne za stvaranje korunda.

Jedno od mogućih objašnjenja naučnici povezuju sa ogromnim udarom asteroida koji je pre više milijardi godina doveo do formiranja kratera Jezero. Takav događaj mogao je da proizvede ekstremne temperature i pritisak, ali i da pokrene vrele tečnosti kroz stene, čime bi se promenio njihov hemijski sastav i stvorili uslovi za nastanak korunda; činjenica da su pronađeni odlomci u blizini udarnih breča dodatno ide u prilog toj pretpostavci.

Ipak, hipoteza o uticaju drevnog udara još nije potvrđena. Naučnici bi najviše mogli da saznaju ukoliko pronađu matičnu stenu iz koje su se analizirani odlomci odvojili, dok bi eventualno dopremanje marsovskog uzorka na Zemlju omogućilo mnogo detaljnija ispitivanja i moglo da otkrije kako je neobični korund nastao i šta govori o geološkoj istoriji Marsa.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi