Sadrži milijarde neurona: Procene o kapacitetu ljudskog mozga zvuče neverovatno

Ljudski mozak i dalje predstavlja jednu od najvećih misterija nauke. Iako su istraživači tokom poslednjih decenija napravili značajan napredak u razumevanju njegovog funkcionisanja, ovaj organ i dalje iznenađuje svojim sposobnostima, efikasnošću i složenom organizacijom.

Stručnjaci su podsetili na neke od najzanimljivijih činjenica o organu koji upravlja svakim pokretom, mišlju i emocijom. Od ogromnog kapaciteta memorije do neverovatne brzine prenosa informacija, mozak poseduje osobine koje ga čine jedinstvenim u ljudskom organizmu.

Mreža milijardi neurona

Prema procenama naučnika, ljudski mozak sadrži između 19 i 100 milijardi neurona. Većina ovih nervnih ćelija formira se još tokom razvoja u materici, dok je njihova obnova u odraslom dobu veoma ograničena i uglavnom se odvija u hipokampusu, delu mozga važnom za učenje i pamćenje.

Istovremeno, mozak neprestano uklanja veze koje se retko koriste. Ovaj prirodni proces, poznat kao "potkresivanje" neuronskih veza, doprinosi efikasnijem radu nervnog sistema i omogućava bolje funkcionisanje složene mreže neurona.

Stručnjaci procenjuju da ljudska memorija može da skladišti oko 2,5 petabajta podataka, odnosno približno 2,5 miliona gigabajta. Takav kapacitet upoređuje se sa memorijom oko 20.000 pametnih telefona, a zasniva se ne samo na broju neurona već i na ogromnom broju sinapsi koje oni međusobno stvaraju.

Pixabay

Neverovatna brzina i izuzetna energetska efikasnost

Iako mali mozak zauzima tek desetak procenata zapremine lobanje, u njemu se nalazi čak 70 do 80 odsto svih neurona. Osim što učestvuje u održavanju ravnoteže i koordinaciji pokreta, ovaj deo mozga ima važnu ulogu i u emocijama, planiranju i socijalnom ponašanju.

Nervni impulsi kroz određena vlakna mogu da putuju brzinom do 432 kilometra na čas. Zahvaljujući tome, organizam gotovo trenutno reaguje na spoljašnje nadražaje. S druge strane, signali koji prenose osećaj bola kreću se znatno sporije, zbog čega se bol ponekad javlja sa kratkim zakašnjenjem.

Još fascinantnija je činjenica da mozak za svoj rad troši svega oko 20 vati energije, približno koliko i jedna LED sijalica. Uprkos tome, sposoban je da obavlja izuzetno složene procese za koje bi savremenim superračunarima bila potrebna višestruko veća količina energije.

Mozak je jedan od najneobičnijih organa u telu

Neki delovi mozga imaju veoma drevno poreklo. Moždano stablo i mali mozak smatraju se najstarijim strukturama nervnog sistema i odgovorni su za osnovne životne funkcije poput disanja, rada srca i održavanja organizma u životu.

Naučnici su otkrili i da fizička aktivnost može doprineti prirodnom uklanjanju štetnih materija iz moždanog tkiva. Tokom kretanja dolazi do blagih promena pritiska koje podstiču procese čišćenja i održavanja zdravlja mozga.

Još jedna zanimljivost jeste da je mozak ujedno i najmasniji organ u ljudskom telu. Mast čini oko 60 odsto njegove suve mase i ima ključnu ulogu u zaštiti i izolaciji nervnih vlakana. Iako se nakon pedesete godine zapremina mozga postepeno smanjuje, stručnjaci ističu da redovna fizička aktivnost, mentalni izazovi i kontinuirano učenje mogu pomoći u očuvanju njegovih funkcija zahvaljujući sposobnosti prilagođavanja poznatoj kao neuroplastičnost.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi