Kako je stvoren sistem od 24 sata koji danas koristimo za merenje vremena (FOTO)

Da bismo razumeli zašto dan ima 24 sata, a svaki sat 60 minuta i 60 sekundi, moramo se vratiti hiljadama godina unazad – u vreme kada precizni satovi nisu postojali, ali su postojale civilizacije koje su razumele matematiku bolje nego što bismo očekivali.

Priča o vremenu zapravo je priča o ljudskoj potrebi za redom, organizacijom i kontrolom sveta oko sebe. Ono što danas uzimamo zdravo za gotovo – sekunde koje odbrojavamo i minute koje jurimo – rezultat je odluka donetih u davnoj prošlosti, koje su preživele vekove i oblikovale savremeni život.

Sumeri i „magični broj 60“: Kako je drevna matematika postavila temelje modernog merenja vremena?

Na samom početku ove priče nalaze se Sumeri, jedna od prvih velikih civilizacija koja se razvila na prostoru Mesopotamija. Oni su razvili brojčani sistem zasnovan na broju 60, poznat kao seksagezimalni sistem.

Profimedia

Ovaj broj nije izabran slučajno – njegova najveća prednost je u tome što se može podeliti na veliki broj celih delova bez ostatka. Upravo zato bio je idealan za trgovinu, merenje zemljišta i vođenje evidencije.

Ono što je počelo kao praktično rešenje za svakodnevne potrebe, vremenom je postalo temelj sistema koji i danas koristimo za merenje vremena.

Kako je nastao koncept od 24 sata koji danas uzimamo zdravo za gotovo?

Naslednici Sumera, Vavilonci, dodatno su razvili ovaj sistem i prilagodili ga astronomskim posmatranjima. Oni su uveli model godine od 360 dana, koji se savršeno uklapao u računanje zasnovano na broju 60.

Profimedia

Takođe su podelili dan i noć na po 12 delova, čime je nastao koncept od 24 sata. Ova podela nije bila samo praktična, već i matematički logična u okviru njihovog sistema.

Zahvaljujući njima, dobijen je okvir vremena koji je ostao nepromenjen hiljadama godina.

Kada je vreme prvi put počelo da se meri u satima?

Veliki doprinos dali su i Stari Egipćani, koji su među prvima podelili dan na sate. Njihovi prvi „satovi“ nisu ličili na današnje uređaje – koristili su zvezdane mape, kao i sunčane i vodene satove.

Wikipedia

Ovi instrumenti nisu služili samo za praktične potrebe, već su često imali i religijski značaj. Ipak, upravo oni predstavljaju prve korake ka preciznom merenju vremena.

Na taj način, koncept sata postao je deo svakodnevnog života, iako još uvek nije bio standardizovan kao danas.

Kako je drevni sistem preživeo i postao osnova moderne tehnologije?

Kroz Aleksandrija i helenistički svet, znanje o vremenu se širilo i usavršavalo. Kasnije su mehanički satovi omogućili preciznije merenje, a minute i sekunde su konačno dobile praktičnu primenu.

Danas, najpreciznije merenje vremena omogućavaju atomski satovi, koji koriste ponašanje atoma za neverovatnu tačnost. Ovi sistemi kontrolišu internet, GPS i savremene medicinske tehnologije.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi