Glas praistorije: Naučnici otkrili kako su neandertalci komunicirali i to tek posle 40.000 godina

Kako su zapravo zvučali naši davni preci? To je pitanje koje vekovima intrigira naučnike, arheologe i sve one koji se zanimaju za poreklo čovečanstva.

Neandertalci i druge drevne ljudske vrste nestale su pre desetina hiljada godina, a sa njima je nestao i njihov način komunikacije. Ipak, zahvaljujući savremenoj nauci i naprednim biomehaničkim modelima, istraživači danas mogu da naprave prilično precizne procene o tome kako su njihovi glasovi mogli da zvuče.

Komunicirali su jednostavnim zvucima 

Jedna od najstarijih poznatih vrsta hominida, Australopithecus afarensis, živela je pre oko 3,2 miliona godina, u vreme kada složen govor još nije postojao. Naučnici veruju da su ovi rani preci komunicirali veoma jednostavno – koristeći kratke zvuke, uzvike i signale koji su prenosili osnovne emocije ili upozorenja.

Profimedia

Takva komunikacija verovatno je bila sličnija glasovima koje danas proizvode šimpanze nego modernom ljudskom jeziku. Umesto rečenica i gramatičkih struktura, koristili su zvuke koji su označavali opasnost, potrebu za hranom ili okupljanje grupe. Iako primitivni, ti signali su bili ključni za opstanak zajednice.

Neandertalci su verovatno mogli da komuniciraju sa našim precima

Kako su se ljudske vrste razvijale, sposobnost komunikacije postajala je sve složenija. Kada su se pre oko 50.000 godina pojavili neandertalci, situacija je već bila znatno drugačija. Mnogi naučnici veruju da su oni posedovali razvijeniji glasovni aparat koji im je omogućavao složenije zvuke.

Profimedia

Stručnjak za evoluciju jezika, doktor Džejms Kol sa Univerziteta u Brajtonu, smatra da su naši preci i neandertalci verovatno mogli da komuniciraju jedni sa drugima. Prema njegovim rečima, morala je postojati određena „zajednička osnova razumevanja“, jer su ove dve vrste delile prostor i resurse.

Naučnici koriste fosile i matematičke modele da bi rekonstruisali drevne glasove

Rekonstrukcija glasova drevnih ljudi predstavlja izuzetno težak zadatak. Najvažniji organi za govor – mozak, jezik i grkljan – sastoje se od mekih tkiva koja se gotovo nikada ne očuvaju u fosilima. Ipak, naučnici su pronašli način da zaobiđu ovaj problem.

Na kostima drevnih ljudi postoje sitni tragovi koji pokazuju gde su se nalazili pojedini organi i kakav su oblik imali. Na osnovu tih otisaka moguće je proceniti veličinu grkljana, položaj pluća i način kretanja jezika. Ovi podaci zatim se koriste za stvaranje biomehaničkih modela i matematičkih simulacija koje prikazuju kako je telo funkcionisalo.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi