Za vikend pomeramo satove unazad: Spavaćete sat vremena duže, ali i rizikovati srčani i moždani udar, pa čak i saobraćajke
Pomeranje sata donosi duži san, ali i brojne opasnosti
Zimsko računanje vremena počinje poslednjeg vikenda u oktobru, kada se kazaljke pomeraju za jedan sat unazad. Ove godine, promena će se dogoditi u noći između 26. i 27. oktobra, tačno u tri sata ujutru, čime će se prelaskom na standardno vreme obezbediti dodatni sat sna. Iako se mnogi raduju prilici za duži odmor, promena vremena može imati ozbiljne posledice po zdravlje i kvalitet života.
Kako zimsko računanje vremena utiče na organizam
Istraživači iz Britanskog društva za spavanje upozoravaju da sezonsko pomeranje sata može negativno uticati na cirkadijalni ritam - prirodni dnevni ciklus tela koji se prilagođava svetlosti i tami. Prelazak na zimsko računanje vremena remeti ovaj ritam, što može izazvati poremećaje sna, promenjivo raspoloženje, pa čak i ozbiljnije zdravstvene probleme..
Prema pisanju Sleep Review, pomeranje sata povećava broj saobraćajnih nezgoda. Naime, istraživanje koje je analiziralo podatke skupljane 20 godina o više od 700.000 nesreća otkrilo je porast prometnih nezgoda za šest odsto u nedelji nakon pomeranja sata. Ova statistika jasno ukazuje na to da sezonska promena vremena ima širi uticaj na društvo, a ne samo na individualnom nivou.
Razlozi pomeranja sata unazad
Iako je američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin 1784. godine, prvi objavio esej u kojem je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama, globalna ideja pomeranja sata potiče iz Prvog svetskog rata. Tada su, 1916. godine, Nemačka i Austrougarska uvele letnje računanje vremena kako bi smanjile potrošnju električne energije i uštedele gorivo za ratne potrebe. Ostale zemlje, uključujući Veliku Britaniju i SAD, ubrzo su usvojile slične mere.
Iako se često misli da je razlog za ovu promenu prilagođavanje radnog vremena poljoprivrednicima, to je zapravo mit. Poljoprivrednici su, naime, smatrali da pomeranje vremena remeti njihov svakodnevni raspored.
Nakon Prvog svetskog rata, praksa sezonskog pomeranja sata je privremeno ukinuta, ali se tokom Drugog svetskog rata vratila kako bi podržala ratne napore. Tokom godina, datumi početka i završetka letnjeg računanja vremena su se menjali, sve do donošenja Zakona o uniformnom vremenu u SAD-u 1966. godine, koji je regulisao ove promene.
Sve više stručnjaka predlaže ukidanje
Sve je više stručnjaka koji smatraju da bi sezonsko pomeranje sata trebalo ukinuti. Iako se pomeranje kazaljki sprovodi zbog potencijalnih ušteda energije, istraživanja pokazuju da one nisu značajne. Istovremeno, negativni efekti na zdravlje i produktivnost su sve očigledniji. Stručnjaci preporučuju stalno standardno vreme (GMT) kao optimalno rešenje za smanjenje poremećaja sna i drugih zdravstvenih rizika.
Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta. Većina zemalja koje ga koriste su u Evropi i Severnoj Americi.
Pripremite se adekvatno za promenu
Da bi se smanjili negativni efekti prelaska na zimsko vreme, preporučuje se da već danas pomerite vreme odlaska na spavanje i buđenje, kako bi se telo lakše prilagodilo promeni. Takođe, izlaganje prirodnoj svetlosti tokom dana može pomoći u regulaciji biološkog sata.
Zimsko računanje vremena svakako donosi dodatni sat sna, ali i potencijalne izazove. Kako bi se umanjili rizici po zdravlje, važno je biti svestan posledica koje ovakva promena može doneti i preduzeti korake ka njihovom ublažavanju.
BONUS VIDEO:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari