Neki ljudi mogu ostati duže pod vodom bez daha, evo i zašto

Najbolji primer predstavljaju morski nomadi ili malajsko pleme Bajau, koji nastanjuju područje u okolini ostrva Borneo u Indoneziji.

Promo/24sedam

Pleme Bajau iz Indonezije

Naziv morski nomadi stekli su zbog svog načina života. Naime, veliki deo dana provode u vodi, roneći i loveći ribu. Kako su njihova tela i organizam, od malih nogu, naviknuta na život na moru, oni mogu kristalno jasno da vide kroz vodu, čak i na dubini od 25 metara, navode istraživači.

Pexels

Neuobičajeno razvijena slezina omogućava im da duže vremena izdrže bez vazduha i zarone dublje u vodu od većine ljudi. Zabeleženo je i da je jedan od pripadnika plemena Bajau, u toku lova izdržao celih 13 minuta pod vodom, što je karakteristično samo za morske vidre.

Naučnici smataraju da je ovo prvi pokazatelj genetičke adaptacije ljudi na okolnosti. Nakon istraživanja i analize, ustanovljeno je da pripadnici plemena Bajau, imaju slezinu za 50 posto veću, od prosečne. Slezina razgrađuje oštećena krvna zrnca i rezervoar krvi, pa se posmatra kao jedno od središta funkcionisanja retikuloendotelnog sistema.

Pexels

Povećana slezina obezbeđuje 10 posto više krvnih zrnaca, koji prenose kiseonik po krvotoku, što plemenu Bajau, omogućava da duže izdrže pod vodom. Dalja istraživanja omogućila bi lakše shvatanje delovanja organizma na akutnu hipoksiju ili gubitak kiseonika u raznim situacijama.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi