Do ovog sela stiže se najstrmijom žičarom na svetu: Samo četiri minuta do mesta koje je obožavala Rita Hejvort (FOTO)

Visoko u švajcarskim Alpima, na ivici strmih litica, nalazi se srednjovekovno selo Miren koje je decenijama bilo gotovo odsečeno od ostatka sveta. Danas je situacija sasvim drugačija – zahvaljujući žičari Šiltorn, trenutno najstrmijoj na planeti, do ovog planinskog dragulja sa oko 430 stanovnika stiže se za svega četiri minuta, uz savladavanje visinske razlike od čak 775 metara.

Nekada je put do Mirrena podrazumevao sate pešačenja ili vožnju uskom planinskom železnicom. Automobili ovde ni danas nemaju pristup, ali moderna tehnologija omogućila je direktnu i brzu vezu sa dolinom, uz spektakularne poglede na alpske vrhove, prenosi BBC.

Putovanje obično počinje trosatnom vožnjom vozom od Ženeve do Lauterbrunena, a zatim dolaskom na polaznu stanicu žičare u Stechelbergu. Tada počinje prava avantura – vožnja staklenom kabinom uz gotovo vertikalnu stenu Mirenfluha toliko je mirna da se ekstremni nagib od 159,4 odsto jedva primeti, sve dok pritisak u ušima ne podseti koliko se brzo penjete. Pred putnicima se otvara prizor drvenih kuća kao iz bajke, snežnih borova i moćnih planina.

Profimedia

Život na ivici litice

Miren potiče još iz 13. veka i smešten je na prirodnoj terasi, na 1.638 metara nadmorske visine, podno vrha Šilthorn, sa pogledom na dolinu Lauterbrunen. Zbog izuzetno nepristupačnog položaja, selo nikada nije povezano putem, što je snažno uticalo na svakodnevicu njegovih stanovnika.

„Mnogima deluje čudno što se do škole ide žičarom, ali meni je to bilo sasvim normalno“, kaže Mišel Abeglen, rođeni stanovnik Mirena.

„Većinu stvari imamo u selu, ali kada nam zatrebaju lekar, zubar ili frizer, moramo da se spustimo u dolinu, gde su parkirani naši automobili.“ Upravo ta izolovanost stvorila je čvrstu i povezanu zajednicu. „Ovde gotovo svi znaju jedni druge, a neki turisti koji se stalno vraćaju postali su nam kao domaći“, dodaje on.

Selo je idealno za istraživanje pešice. Nekoliko ulica ispunjeno je prijatnim pansionima, tradicionalnim restoranima sa alpskim sirevima i suvim kobasicama, kao i malim suvenirnicama. Posebno se izdvaja hotel Miren Palas iz 1874. godine, nekada omiljeno mesto slavnih skijaša i holivudskih zvezda poput Rite Hejvort.

Profimedia

Kolevka alpskog skijanja

Iako maleno, Miren ima ogromno mesto u istoriji zimskih sportova. Krajem 19. veka otkrili su ga britanski skijaši, što je zauvek promenilo sudbinu sela.

„Moj pradeda Henri Lun prvi put je došao ovde 1.890-ih i bio očaran lepotom koja ostavlja bez daha“, priča Bernard Lun. Njegov deda Arnold Lun kasnije je 1922. godine organizovao prve slalomske skijaške trke na svetu. Ubrzo su osnovani skijaški klub Kandahar i prva škola skijanja u Švajcarskoj, a već 1931. godine u Mirenu je održano i prvo Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju.

Danas se okolne planine mogu pohvaliti sa 54 kilometra uređenih staza, a u dobrim uslovima moguće je spustiti se na skijama čak 16 kilometara, od vrha Šilthorna do samog dna doline. „Kafa na vrhu, pa spust sa porodicom i prijateljima, tako izgledaju moje zimske radosti“, kaže Alan Remsi, koji u Mirenu živi više od 25 godina i učestvuje u organizaciji čuvene trke International Inferno, najveće amaterske skijaške manifestacije na svetu.

Pixabay

Više od zime i skijanja

Miren ne živi samo zimi. Od juna do septembra ovo područje privlači ljubitelje paraglajdinga, planinarenja i netaknute prirode. Pogledi se pružaju ka strmim liticama, tirkiznim jezerima i desetinama vodopada, dok staze prolaze kroz cvetne livade na kojima pasu ovce.

„Planine su poput platna koje se stalno menja“, kaže Belinda Bihler, koja je ceo život provela u Mirenu. „Zimi su bele i tihe, leti se njihovo raspoloženje menja iz dana u dan. A čim sneg počne da se topi, već se oseća dolazak proleća.“ Njena poruka posetiocima je jasna, izađite na staze i prepustite se tišini i svežem vazduhu.

Pexels

Slično razmišlja i Julia Lun, vodič planinarskih tura: „Ljudi ovde ne dolaze zbog kupovine ili gradske vreve, već da dožive jednostavne stvari – hodanje, skijanje, krpljanje, ili samo uživanje u pogledu i tišini.“

Poseban doživljaj predstavlja i sankanje niz trokilometarsku stazu Bob Čejs, poznatu iz filma o Džejmsu Bondu „U službi njenog veličanstva“, koje i odraslima vraća dečji osmeh.

 

 

Lepota koja se pamti

„Kao dete nisam shvatala koliko sam imala sreće što sam ovde odrasla“, priznaje Bihler. „Tek kada sam putovala i vratila se, shvatila sam koliko je Miren poseban. Često ostanem bez reči kada se probudim i pogledam oko sebe, jer postoje mesta koja se ne mogu opisati, već samo doživeti.“

I zaista, čak i kratak boravak dovoljan je da se razume zašto Miren ostaje urezan u sećanje.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi