Ručak je glavni obrok: Osam prehrambenih navika koje bi trebalo da usvojimo od drugih kultura sveta

Bez obzira na to da li manje ili više uživate u hrani, ona je neizostavan deo naših života.

Pre svega, potrebna nam je, kao svojevrsna vrsta goriva, da bismo mogli da funkcionišemo.

A mnogi u njoj pronalaze i utehu.

Takođe, bilo koja vrsta slavlja je nezamisliva bez hrane. Jednostavno, prisutna je u svakoj vrsti druženja i na neki način povezuje ljude, omogućavajući nam da zajedno uživamo u najraznovrsnijim ukusima.

Širom sveta postoji bezbroj različitih navika i običaja kada je hrana u pitanju, a neke kulture se posebno ističu po tom pitanju. Ono što fascinira jeste to da, kada obratite pažnju na ishranu različitih kultura, zaista možete da prepoznate karakteristike svake od njih.

Ovo je nekoliko najboljih i najpopularnijih karakteristika iz različitih kultura, a njihova kombinacija bi stvorila univerzalan pristup za optimalno zdravlje:

Unsplash

Francuska – uživanje u iskustvu

Francuzi su potpuno posvećeni uživanju u iskustvu jedenja i jedu polako. To dovodi do manjeg unosa kalorija i bez obzira na to što Francuzi imaju bogatu ishranu, imaju nisku stopu gojaznosti i kardiovaskularnih bolesti.

Indija – začini su ključ

Indijska kuhinja koristi puno začina, a posebno đumbir, kurkumu, čili i kari. Čili je povezan sa ubrzavanjem metabolizma, a kurkuma je jedna od najboljih namirnica za smanjenje upalnih procesa. Đumbir je poznat po tome što pomaže kod mučnine, a izvanredan je i za mršavljenje, probavne smetnje i smanjenje rizika od nekih karcinoma.

Pixabay

Japan – kontrola porcija i prezentacija

Japanci se ponose prezentacijom, a to bismo mogli da naučimo od njih. Ipak, još vrednija lekcija je kontrolisanje porcija sa naglaskom na mala jela, što znači manje kalorija po jelu. Njihova ishrana je takođe bogata ribom, što znači više omega-3 kiselina, koje su odlične za zdravlje našeg srca.

Norveška – u fermentaciji je tajna

Norvežani vole da fermentiraju svoju hranu, a takva je bogata probiotičkim bakterijama. Dobre bakterije pozitivno utiču na zdravlje, podržavaju raspoloženje, jačaju imunitet, pomažu kod mršavljenja, probave i zdravlja srca. Opcije fermentirane hrane uključuju kimči, kiseli kupus, kisele krastavce i neke vrste ribe.

Pixabay

Grčka – prava mediteranska ishrana

Mediteranska ishrana je svake godine na vrhu liste najbolje svetske ishrane, za koju je poznato da smanjuje rizik od raka i kardiovaskularnih bolesti. Bogata je voćem, povrćem i mahunarkama, a životinjski proteini se konzumiraju samo jednom ili dva puta nedeljno. Maslinovo ulje je dobar izvor masnoće kojom se sve preliva.

Švedska – dobri ugljeni hidrati

Dobri ugljieni hidrati su makronutrijent koji igra vrlo važnu ulogu za osiguravanje dovoljne količine energije, dobru probavu, snabdevanje tela vlaknima i zdravlje srca. Šveđani takođe paze na umerenost.

Pixabay

Meksiko – ručak je glavni obrok

Fantastičan savet - ručak je glavni obrok. Tradicionalna meksička kultura voli podnevnu gozbu. Noću smo otporniji na insulin, tako da je jedenje primarnog obroka u ranijem delu dana savršeno logično za održavanje zdrave telesne težine.

Italija – crno vino u umerenim količinama

Ovaj savet TItalijana će razveseliti mnoge ljubitelje vina. Istraživanja pokazuju da vino u umerenim količinama može da smanji rizik od srčanih bolesti, a pod umernim se podrazumeva jedna čaša za žene i dve čaše za muškarce dnevno.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi