Sa godinama raste i rizik: Evo koji su to najčešći kvarovi kod starijih automobila

Što su automobili stariji, to su i troškovi njihovog održavanja i popravki veći, ali i problemi sve ozbiljniji i potencijalno opasniji. Neki od njih nisu odmah vidljivi, ali mogu imati teške posledice po bezbednost vozača i putnika.

Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), prosečna starost putničkih automobila u Hrvatskoj iznosi 12,6 godina. Iako to nije najlošiji rezultat u Evropi, daleko je od idealnog. Najstariji vozni park ima Litvanija, sa prosekom od 16,9 godina, dok je najmlađi u Luksemburgu - 6,4 godine. Prosek Evropske unije iznosi 10,8 godina i poslednjih godina je u blagom porastu, što dodatno zabrinjava stručnjake, posebno kada je reč o bezbednosti u saobraćaju.

Kočioni sistem prvi strada

Kod starijih vozila kočioni sistem često je manje efikasan, bilo zbog trošenja materijala ili zastarelih tehničkih rešenja. U mnogim automobilima niže klase i dalje se koriste doboš kočnice na zadnjoj osovini, što rezultira dužim zaustavnim putem, naročito u lošim vremenskim uslovima.

Profimedia

Dodatni problem je i stanje guma, koje značajno utiču na kočenje, kao i nedostatak modernih sigurnosnih sistema poput elektronske kontrole stabilnosti. Ukoliko kočnice nisu u savršenom stanju, ni ovi sistemi ne mogu da funkcionišu kako treba.

Simptomi poput „sunđeraste” papučice, vibracija ili čudnih zvukova ne smeju se ignorisati, jer mogu dovesti do ozbiljnih nesreća.

Mehanički kvarovi mogu da vas ostave na putu

Vremenom dolazi do prirodnog trošenja ključnih mehaničkih komponenti poput letve volana, servo pumpe ili alternatora. Iako se na prvi pogled čine manje opasnim, njihovi kvarovi mogu imati ozbiljne posledice.

Kvar alternatora može potpuno da onesposobi vozilo, dok problemi sa sistemom upravljanja mogu dovesti do gubitka kontrole nad automobilom i izletanja s puta. Zato su pravovremena zamena i redovno održavanje od ključne važnosti.

Profimedia

Više sistema, više i rizika

Savremeni automobili u velikoj meri zavise od elektronike, što znači da potencijalni kvarovi mogu zahvatiti brojne sisteme – od komfornih do bezbednosnih.

Iako su česti manji problemi poput kvarova podizača stakala ili centralne brave, ozbiljniji kvarovi mogu pogoditi i sigurnosne sisteme ili centralnu upravljačku jedinicu vozila.

Posebno opasan primer je kvar elektromotora brisača, jer u slučaju kiše ili snega može dovesti do trenutnog gubitka vidljivosti.

Korozija je tihi neprijatelj 

Iako moderni automobili imaju zaštitu od rđe, starija vozila su posebno osetljiva na koroziju, naročito u područjima gde se putevi zimi posipaju solju ili u primorskim krajevima.

Freepik

Rđa ne oštećuje samo estetiku, već i strukturne delove vozila poput šasije i podvozja, što direktno utiče na bezbednost u slučaju sudara.

Izduvni sistem krije opasnost koja se često potcenjuje

Korozija može da zahvati i izduvni sistem, što može dovesti do curenja štetnih gasova, uključujući ugljen-monoksid.

U kombinaciji sa oštećenim podvozjem, postoji rizik da gasovi uđu u kabinu vozila, što može imati ozbiljne, pa i fatalne posledice.

Električne instalacije i gorivo nose rizik od požara

Starenjem vozila propada i izolacija električnih instalacija, kao i vodovi goriva. Nakon desetak godina povećava se rizik od pucanja, kratkog spoja ili curenja goriva, što može dovesti do samozapaljenja vozila.

Profimedia

Zato je kod starijih automobila neophodna redovna provera instalacija, kako bi se smanjio rizik od požara i teških nesreća.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi