Istina o "Dari iz Jasenovca" užasava Hrvate: Poslednja epizoda serije kao so na ranu!

Film "Dara iz Jasenovca" prvi srpski igrani film koji govori o jednom od najstrašnijih koncentracionih logora u istoriji, snimljen je 75 godina nakon zatvaranja istog.

Radnja govori o stradanjima srpskih, jevrejskih i romskih muškaraca, žena i dece u logoru smrti Jasenovac u doba Nezavisne Države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata.

Film je snimljen je na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša.

"Dara iz Jasenovca" Promo/MCF

Istorijsku dramu pogledalo skoro tri miliona ljudi

Televizijsku premijeru filma “Dara iz Jasenovca” pre skoro dve godine pratilo je 2.650.000 gledalaca.  Ovu istorijsku dramu režirao je Predrag Gaga Antonijević a scenario je pisala Nataša Drakulić.

Nakon skoro dve godine na kanalu Superstar prikazana je i mini serija "Dara iz Jasenovca", o dešavanjima nakon 50 godina.

Jedna epizoda je dosnimljena prošle godine, a ostale tri su izmontirane od snimljenog materijala za film.

Dara iz Jasenovca Promo/MCF

Sramotne reakcije iz Hrvatske

Epizoda koja je dosnimljena odnosi se na susret Dare (Mirjana Karanović) i Bude (Marko Gvero) pedeset godina kasnije. Ta epizoda je snimana desetak dana u Crnoj Gori, između Bara i Risna.

- Mi smo ih ostavili na kraju filma, kada ih autobus odvozi iz logora u nekakvu budućnost. U seriji vidimo kakva je ta budućnost zapravo bila. Glavni junaci se sreću u Zadarskoj “kristalnoj noći”, za vreme pogroma nad Srbima - objasnio je reditelj Predrag Gaga Antonijević.

Svi oni koji su gledali film i seriju slažu se da je jako važno da se o svemu šta se dešavalo u zloglasnom logoru priča i pokaže svima putem filma i serije.

Dara iz Jasenovca Promo/MCF

Stigle su i prve reakcije iz Hrvatske, a mi vam prenosimo u celosti tekst koji je objavljen na sajtu Index.hr pod naslovom "Film Dara iz Jasenovca sada je serija. U njoj Hrvati pale srpske kuće".

Hrvati u Zadru pale srpske kuće

Kakav klikbejt, upravo ste pomislili kada ste pročitali naslov, ali ste ipak kliknuli na sliku s grafitom Zadra i NDH da vidite o čemu se radi.

Svako u ovaj tekst ulazi s onim što su mu ostavili transgeneracijska trauma, loša politika ili lično ratno iskustvo.

To je otprilike ono što se filmom/serijom "Dara iz Jasenovca" želelo postići. Isti taj posao besprekorno su odradili mediji devedesetih, a i danas povampireni neguju hrvatsko-srpske antagonizme.

Dara iz Jasenovca/Profimedia

Na televizijama Superstar i RTRS sinoć je emitovana poslednja, 4. epizoda serije "Dara iz Jasenovca", koja je zapravo premontirana verzija srpskog kandidata za Oskara iz 2021. godine s ubačenim scenama iz ratnih 90-ih.

Daru iz Jasenovca režirao je Predrag Antonijević, reditelj kojeg se iz žute štampe sećate po tome što ga je u jednom hotelu u Nišu nokautirao Dragan Bjelogrlić zbog "nesporazuma" oko filmskih fondova, kako se kasnije ispostavilo.

Ovaj projekt su finansirale vlada Srbije i vlada RS-a, a kao datum njegove premijere odabran je 9. januar, kada Srbi iz BiH obeležavaju Dan Republike Srpske i kada Milorad Dodik po pravilu preti odvajanjem manjeg entiteta od BiH.

Antonijević je svoj film definisao kao potrebu izražavanja poštovanja prema žrtvama Jasenovca, izbegavajući zamku buđenja duhova prošlosti u svrhu dnevno aktuelne politike.

Teško je poverovati, ako se uzme u obzir da se zbog fondova kojima upravlja politika razbijaju arkade, i da je "Daru" mimo svih procedura finansirao Aleksandar Vučić (koji je život jednog Srbina u ratu procenjivao na protivvrednost 100 muslimana).

Promo/Film Danas

Od umetnosti ima samo U, ali ono drugo U

Podsetimo se, radnja filma prati devojčicu Daru (Biljana Čekić), koja nakon nemačko-ustaške ofanzive na Kozari 1942. godine u masi stanovništva biva deportovana u koncentracioni logor. Majka joj je ubijena, a Dara pokušava spasiti mlađeg brata Budu, što postaje njen motiv za preživljavanje brutalnih zločina kojima je svakodnevno izložena.

Nema nijednog pozitivnog lika (ni Šindlera, ni posuđa), Maks Luburić je antologijski krvnik, likovi jedu ili polno opšte dok gledaju smaknuća, a časna sestra zlostavlja decu dok joj mržnja isijava iz očiju. Svi su za dom spremni.

Deca vrište, truju se, po njima hodaju muve, a leševi se bacaju u masovne grobnice.

Film nakon niza patetičnih situacija i loše dramaturgije završava tako što se Dara i njen mali brat Budo spašavaju iz logora, uskačući u autobus sa zagrebačkom humanitarkom Dianom Budisavljević.

Serija ide korak dalje po matrici - istorija se ponavlja za one koji nisu naučili najvažnije lekcije - predstavljajući nam odraslu Daru (Mirjana Karanović), koja se susreće sa svojim bratom 1991. godine.

Razdvojeni su bili 50 godina, ali sudbina se opet poigrava sa Srbima.

Promo/MCF

U zadarskoj kristalnoj noći scene su snimljene u crno-beloj tehnici u crnogorskoj luci Bar.

Buda (Marko Gvero) živi u uverenju da je Hrvat jer je kao beba usvojen u katoličkoj porodici , a njegov sin Ivan, kakvog li paradoksa, večera oradu (koju Dara ne zna da jede) pa odlazi paliti i pljačkati srpske kuće.

Mirjana Karanović u seriji Dara iz Jasenovca

Vraćaju se bolna sećanja na Jasenovac: "Neke vozove nismo propustili."

Dara je stigla vozom preko Knina, u kupeu razgovara s napaljenim Hrvatom koji želi isterati Srbe i imati samostalnu državu.

Zato Dara ponovo želi spasiti svog brata, jer joj "Tuđman i ovo zlo liči na ono".

Dara izgovara replike: "Šahovke svuda. Ti si ipak Srbin." Budo odgovara: "Ja se ne osećam tako." Nakon toga po Zadru traži sina. U pauzi od paljenja kuća i Yuga 45 na lošoj i besmislenoj imitaciji zadarskog govora suočava ga s neugodnom istinom da je Srbin jer je i on sam Srbin. Budo, iz sela Mlaka kraj Jasenovca.

- Ja sam kriv što sad ne znam ko sam i što sam. Idi sad kud si pošao, možda ti je i naša kuća na tom spisku! - uzvikuje Budo dok mali koljač koji Srbe naziva žoharima viče:

- Ja sam Hrvat!

Foto: Promo

Dara i Budo tako postaju jedinstven fenomen, kapitalci koji imaju brutalan odgovor na pitanja "gdje si bio ’41., ali i ’91. godine". Šalu na stranu iako će ona ponajbolje razotkriti stvarne namere i motivaciju autora filma. Kome trebaju ovakvi filmovi i serije? Onima koji jašu na nacionalizmu, strahu i mržnji.

Svima nama zajedno potrebni su filmovi o Jasenovcu, Srebrenici, Vukovaru, Škabrnji, Ahmićima… Ako mislimo da nas filmovi mogu menjati - trebaju nam dobri filmovi.

Nisu to Dare, generali, zemlje krvi i meda slični projekti, koji rade samo na našem mentalnom trovanju, nego filmovi poput Grbavice (sjajna uloga Mirjane Karanović).

Jasenovac je zasigurno najmračnija tačka hrvatske istorije

O balkanskom Aušvicu postoji niz svedočenja, koja ga opisuju kao manje "elegantnu" verziju najpoznatijeg koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata, gde su se mogli videti svakakvi prizori. Od glava u izmetu i tela dece u fazi raspadanja do mehaničkih likvidacija maljem u glavu.

Hrvatska kinematografija 2019. godine iznedrila je igrano-dokumentarni film "Dnevnik Diane Budisavljević", istinitu priču o zagrebačkoj humanitarki koja je spasila na hiljade srpske dece od sigurne smrti u logoru. Suočavanje s prošlošću manje ili više uspešno se ostvaruje preko ukupne kinematografske delatnosti neke zemlje.

Promo/Film Danas

Ideologija nije nikada bila suptilna i znamo da je partizanski žanr bio projekt Josipa Broza Tita, najvećeg filmskog producenta s ovih prostora. Međutim, kada se mediji i kinematografija upregnu u kočije perfidne politike, nikome ne može biti dobro.

Od političkog licitiranja brojem žrtava Jasenovca ili time ko je što radio kome u ratu gore je samo kada se počne raspravljati o filmu (ili seriji) iz jednostrane, ostrašćene vizure.

Redovi se zbiju, obe strane ušićare nešto na nivou dnevnopolitičkog prepucavanja, dok obični ljudi zaborave na siromaštvo u kojem žive. Zapravo, ne zaborave ga, nego nađu krivca za situaciju u kojoj se nalaze.

Od lošeg reditelja postaje gori samo onaj koji ima nekog talenta - ali filmove snima u funkciji ideologije. Istorija u oku njegove kamere postaje mučiteljica života, zaključuje se u tekstu Index.hr

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi