Posetili smo selo u Srbiji koje zvanično ne postoji: U njemu žive ljudi bez prave adrese (FOTO, VIDEO)

Nadomak Prijepolja, na vrhu brda leži omanje selo Goločevina, na koje su svi zaboravili. Iako ima stotinak stanovnika, zvanični podaci kažu - sela nema! U njemu žive i privređuju Goločevci, ljudi od krvi i mesa, koji su izbrisani sa mape Srbije.

Pre više od deceniju, Goločevina je, da li iz nemara ili razloga koji nikome nije objašnjen, izbrisana sa spiska naseljenih mesta u Srbiji. 

Ekipa 24sedam uputila se ka Prijepolju da se uveri da na ovom brdu stvarno ima toplih domova sa živim ljudima. I to kakvim ljudima! Nismo se ni javili da ćemo doći, a već su nas čekali spremni. Onako gostoprimljivo i sa željom da još jednom u životu jednoglasno sa ponosom izgovore ime svog sela.

- Javile nam komšije od dole da nam stižete, uđite. Sad će i ostali rođaci da dođu - ovim rečima nas je dočekao domaćin Milun Cvijović.

Prvo jedna ljuta da se zagrejemo, a onda počinje priča o problemima koje je zateklo ovo selo, do kojeg se dolazi delimično asfaltiranim putem i gde ne postoji ulična rasveta.

- Nema imena, nema sela. Ko si ti? Niko - započinje domaćin.

O brisanju sela sa spiska niko ih nije obavestio. Saznali su slučajno, kada je jedan od rođaka video da mu na ličnoj karti za mesto prebivališta piše naziv obližnjeg sela.

- Prvo čovek nije ni mogao da primeti, međutim kada sam vadio ličnu kartu videh da mi na njoj piše mesto prebivališta Kamena Gora - priča.

Tako su Goločevci postali ljudi sa ličnom kartom na jednom mestu, zdravstvenom knjižicom na drugom, a sa izvodom iz matične knjige rođenih u selu Goločevina.

- Radio sam u policiji, i kad sam išao da vadim dokumenta, pitam kolege kako nema Goločevine? Kažu, nema. I onda šta ćeš, možeš se prijaviti na neko obližnje selo - Kašice, Junčevići, Jabuka, Karoševina... tako imate ljude sa ličnom kartom na jednoj adresi, zdravstvenom knjižicom na drugoj, oružanim listom na trećoj... luda kuća skroz. Ne daj Bože da si kriminalac, ne bi te našli - dodaje.

24sedam/Katarina Mihajlović

Goločevce veoma muči odsustvo prava koje bi selo trebalo da ima. Očekuješ, lokalci će biti na tvojoj strani, međutim...

- Neka dokumenta mi se vode na Jabuci. Osim toga što sam tamo išao u školu, kakve veze imam sa njom?  Tražio sam novac za obnovu sela, oni nam se podsmevaju i kažu, šta će vama selo, vi pripadate Jabuci. Šta če meni Jabuka? Ja od nje nemam ništa - objašnjava domaćin.

- Mi pre svega imamo problem sa putem. Videli ste i sami. Kada padne sneg, koji ovde nadođe i do dva metra, kako da prođemo? Ovde žive i stariji ljudi - dodaje njegov rođak Danko Cvijović koji se u selo vratio iz Beograda.

Kako objašnjavaju, sve sami rade, sređuju put, nanose zemlju i to sa gorivom koje sami kupe.

- Nema sela, nema goriva - dodaje Danko.

Paradoksalno, u selo koje ne postoji, računi nikad ne kasne, iako struje jedva da ima. A pet izvora vode zatvoreno je bez da je ostavljen biološki minimum.

- Računi za struju i vodu nam stižu regularno. Jabuka - Junčevići su okej, jer nas poštari poznaju. Problem je kada ti dođe neki važan dokument na Kamenu Goru, a tamo te ne znaju. Sledeći put ti dođe policija na vrata - pojašnjavaju probleme sa kojima se svakodnevno susreću.

Sa druge strane, glasački listić nikad ne dobijaju, mobilni signal im je loš, a Danko ima problem i sa majčinom penzijom.

- Možemo da glasamo, ali nam listić nikada ne stiže na adresu, jer je stavljena pogrešna u dokumentima. Takođe, ovde su penzije najčešće poljoprivredne. Moja majka prima očevu i oni to znaju, ali šalju na Jabuku - dodaje on.

Njihove molbe za povratak identiteta sela, stigle su čak i do resornog ministarstva, ali odgovor nikada nisu dobili.

Selo staro 400 godina

Goločevci veruju da su jedini u svetu koji su obrisani sa mape, a i dalje žive u njemu.

- Dobro nam došli u ovo naše poznato selo - viđeno, a ne viđeno - kaže jedan od najstarijih Cvijovića, Radoje.

Po njihovim rečima selo postoji 400 godina, a u njemu je živelo četiri do pet generacija Cvijovića.

- Naš čukun-čukun deda došao je iz sela Malče u Crnoj Gori. Jedan od braće se naselio u Junčevićima, drugi u Kuli, a treći je došao u Prijepolje. E od ovog što je došao u Kulu, imao je tri sina, od kojih smo mi nastali - objašnjava Danko.

- Sve ovo što vidite oko nas je naše. Nalazimo se na 1.250 metara nadmorske visine, kod nas nema voćke koja ne može da uspe. Veći smo od Karoševice, a nas su izbrisali - dodaje.

Foto: Privatna arhiva

Problem sa životinjama nemaju, vukove nisu videli od rata, jedino su tu srne, a domaćica Snežana ističe da je jednom prilikom videla trag medveda.

Rusi dolazili, ali džaba

Zbog problema sa mestom prebivališta, oni koji i žele, ne mogu da prodaju imovinu.

- Dolazili su Rusi, bili su zainteresovani da kupe kuće, ali kako kada mi nemamo validne papire. Ne možemo da legalizujemo imovinu - objašnjavaju.

 

 

Dok selo polako izumire, Živko Cvijović svakodnevno piše dopise u želji za odgovorom i obnovom sela u kojem je rođen.

- Želim da naše selo bude jedno od lepših u Srbiji - zaključuje.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi