Šokantne ispovesti naših starica sa sela: Spavam sa ovcama! Radim sve što i muškarci, samo traktor ne vozim!
Stare žene u Srbiji žive mučeničkim životom, čak i danas kada smo mnogo tehnički razvijeniji
Rezultati pokazuju da starije žene u Srbiji nisu izopštene samo iz javnog i političkog života, već i da njihova zapostavljenost ima višestruku dimenziju, a da 80 odsto njih smatra da društvo ne vodi dovoljno računa o njima.
Reporter 24sedam razgovarao je sa nekoliko njih koje su nam dočarale težak život starih žena iz seoskih područja.
"Moja majka plače što ne može da mi pomogne"
Verica Jovanović iz udruženja žena "Đerdan" je svestrana osoba koja veći deo svog vremena posvećuje kućnim i poljoprivrednim poslovima, a dokaz da je u tome uspešna jeste to što je predstavljala Srbiju na gastronomskom takmičenju u Španiji.
U izjavi za 24sedam rekla je da su stare žene iz njenog kraja naročito izmučene zato što su u svojoj mladosti radile poslove pre tehnoloških dostignuća koje bi im pomogle u radu.
Pročitajte još:
- Stare žene su izmučene u mladim danima, nisu imale uslove koji su dostupni danas. Na primer, onda nije bilo vodovodnog sistema kakav postoji danas. Kada su prale odeću zimi, morale su da razbijaju led, pa da peru. One su svu svoju snagu trošile u poljoprivredu, radile su maksimalno. Stvarno jeste čudo kako su mnoge od njih i danas žive - kaže ona.
Profimedia
Iz ličnog primera rekla je da na selu ne postoji podela na muške i ženske poslove.
- Na selu radim sve što i muškarci. Tovarenje i istovar sena, ručno košenje, pravim ajvar... Izuzev vožnje traktora, radim sve poslove. Svojevremeno sam i ručno muzla krave, ali sam zbog povrede kičme prestala to da radim - rekla je Jovanović o svom svakodnevnom životu.
Za svoje selo Pasjača u opštini Pantelej kod Niša kaže da nije ostalo mnogo radno sposobnih ljudi i da su mnogi ljudi stari.
Ipak, Jovanovićeva kaže da tamo stari ljudi ipak nisu zapostavljeni zato što potomci često obilaze najstarije žitelje niškog sela.
Čuva svoju nepokretnu majku, živi sa svekrvom i njih dve navodi kao živi primer načina razmišljanja starih žena na selu.
- Moja majka plače što ne može da radi i da mi pomogne, a svekrva je veoma uporna čak i u dubokoj starosti. Njoj često kažem "Hajde, molim te, sedi, odmori se", ali ona neće. Odmah trči da probere krompir, pasulj... Hoće da se aktivira makar to bilo i sedeći - navela je Janković kao primer radne etike starih žena na selu.
24sedam
Neophodan je povratak geronto-domaćica na selo
Jela Milić iz Aktiva žena Udruženja penzionera Bor pričala je o otežanom pristupu zdravstvenim ustanovama za stare koji ne boluju od kovida-19.
Posebno se osvrnula na stare žene iz ruralnih područja.
- One kreću kod lekara tek kada završe sa seoskim poslovima i to autobusom. U jednoj ruci štap, dok se drugom rukom pridržavaju za rukodržače u autobusu, zaista poražavjuće. Kada dođu kod izabranog lekara, ne mogu da mu pristupe zato što je on u kovid sistemu. Čak i da dođe na pregled, srećna je ona koja uspe da zakaže odlazak kod specijaliste - opisala je ona.
Profimedia
U izjavi za nas govorila je o mukama koje te žene trpe još od vremena pre pandemije.
- Zamislite neku staru baku koja stiče poljoprivrednu, ne stečenu od nekog člana porodice, već minimalnu penziju koju je zaradila svojim mukotrpnim radom. Ona mora da pomaže nekog mlađeg člana porodice koji ne radi. E, takvima treba pomoć - rekla je Milić.
- Nekada je postojala organizacija nalik patronažnoj službi. Ove zapravo geronto-domaćice su mlađe žene koje su bile tu da opslužuju i pomažu stare žene na različite načine, ali najbitniji segment njihovog rada je pravljenje društva tim ženama. Te žene sa sela su usamljene i to ih veoma pogađa, naročito u ovom dobu kada su neposredni društveni kontakti zamrli - kaže ona.
Život u toru sa ovcama
Ljiljana Stojanović je predsednica Kola srpskih sestara za Niš, a za 24sedam je govorila o primerima sa kakvim se susretala na terenu.
- Pomažemo starim ženama koje žive po selima, a nemaju srodnike. Od niške opštine Pantelej dobile smo podatke o starici iz Knez Sela kojoj je neophodna humanitarna pomoć. Kada smo tamo došle, donele smo potrepštine poput hrane, hemije i garderobe. Ona je nas dočekala napolju. Kada smo je pitali gde da ubacimo stvari, ona nam je pokazala na malu građevinu sačinjenu od dasaka - svoju priču počinje Stojanović.
- Otvorile smo vrata onoga što je izgledalo kao trošna kućica i počele su da izlaze ovce. Tada smo shvatili da je sirota starica htela da džakove sa stvarima unesemo u tor za ovce. Pitali smo je "Gde spavate?" na šta je odgovorila "Pa, ovde, tu sa ovcama. One mene greju, a ja njih grejem" - opisala je uslove u kakvim je živela ta starica.
- Napravile smo joj montažnu kućicu koja je odmah pored tora, tako da starica više nije morala da spava sa ovcama - ispričala je Stojanović.
24sedam
"Kuća nije na zemlji, nego na ženi"
Radmila Živković je profesorka srpskog jezika u penziji koja je govorila u ime Aktiva žena iz Čačka.
- Na pet kilometara od centra Čačka živi svet žena koje drže kuću na svojim leđima. Kod nas postoji izreka "kuća nije na zemlji, nego na ženi". Pored toga što obavljaju apsolutno sve kućne i poljoprivredne poslove, na njih pada i obaveza čuvanja dece svoje dece dok rade, što je njima dodatna obaveza. One nemaju vremena da o sebi vode računa, zato što su na poslednjem mestu spiska sopstvenih prioriteta. One sebi ne smeju da priznaju da nešto ne mogu da urade - rekla je dodajući da to nije novina, već viševekovni problem.
Živković je dala živopisni primer svoje komšinice Ljiljane.
- Krećem prema gradu i iz kola vidim kako peče rakiju. Dok sam prolazila pored njenog dvorišta došao je trenutak da priloži kazan, kako mi to kažemo. Njena snaga je mala, ali je njome podigla taj vreo kazan koji je počela da prevrće. Kada sam ugledala taj prizor, imala sam utisak da ona visi sa njega. Važno je da se napomene da ona to radi redovno, nije nešto što se desilo u tom trenutku - ispričala je Živković i navela još jedan primer iz života svoje komšinice.
Profimedia
- Sinoć sam je videla kako seče drva, zapinjala je žestoko. Pitala sam je "Možeš li?", kaže "Ko me pita, ja to moram da uradim. Isto kao i svaki drvoseča". Kako bih opustila atmosferu, pitala sam je u šali da li zna kako glasi ženski rod imenice "drvoseča"? "Ne znam ti ja tu gramatiku, ali zato odlično znam da sečem drva." - ispričala je.
Rekla je da razlog zbog kojeg nema pomoć ukućana sa kojima živi u najtežim poslovima koje radi nije njihova krivica, već finansijska oskudica života na selu.
- Njeni deca i unuci takođe izgaraju od posla. Zahvalni su Bogu, bila je dobra godina. Uprkos svemu tome, njihov posao je toliko zahtevan da i ona mora da radi najteže poljoprivredne zajedno sa njima - opisala je Živković život ove porodice.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari