Oni su bili najveći trovači u Srbiji: Jedan otrov najviše se koristio jer su ga smatrali savršenim! A koristi se i danas!

Najviše verodostojnih podataka i novinskih svedočenja o slučajevima ubistva trovanjem postoji u periodu između dva svetska rata, a dr Šimon Đarmati, profesor u penziji, istraživao je istoriju trovanja u Srbiji. On za 24sedam objašnjava da je trovanje najčešće bio "ženski posao" a za to postoji i logično objašnjenje.

- Može se tumačiti time da žene nisu sigurne u svoju fizičku snagu. Recimo, da će nožem, batinom ili nekim drugim oruđem eliminisati nekoga. S druge strane, one su te koje su pripremale hranu. A trovanje je, uglavnom, vršeno stavljanjem otrova u hranu ili piće. To je, praktično, njima bilo najdostupnije - priča on.

Razlozi za trovanje bili su razni, a Đarmati kaže da je najčeše to bilo zbog sukoba između supružnika. On je objasnio nekoliko specifičnosti koje su se provlačile kroz slučajeve na koje je naišao.

- U onom momentu kada supruga kaže da okrenu novi list, da se više ne svađaju, da krenu da žive kako treba da živi jedan bračni par... tu se javlja prva sumnja da ona nešto sprema. Sledeći korak je kada hoće da se umili, pa pita muža ili mu sama pripremi omiljeno jelo da bi ga na taj način opustila. Tu se dešavalo da ti partneri budu previše opušteni, pa odu na drugi svet. I u tom trenutku počinje igra na taj način što će ona da priredi grandioznu sahranu... najmanje tri sveštenika... što će biti ucveljena do nezamislivosti, samo da niko ne pomisli da je ona možda doprinela tome da njen bračni drug ode Bogu na istinu - objašnjava Đarmati.

Upravo se slično ponašala i izvesna Julka Reljić, koja je 1920. godine u Zrenjaninu otrovala muža Nikolu, inače krojača. 

- Ona je njega trovala tako što je u hranu stavila mišomor. On je bolovao nekoliko dana i onda je umro. I tada je počela njena predstava oko sahrane. Kažem, bila su tri sveštenika i nije žalila para, što bi se reklo. Nakon muža trovala je i dvojicu pastoraka. Za jednog se sigurno zna, to je Milivoje Reljić. A za drugog se sumnja. Pretpostavlja se da je otrovala i sopstvenu ćerku iz prvog braka - objašnjava Đarmati.

Profimedia

Dodaje da je Julka to radila "monstruozno", tako što je stavljala mišomor (arsen-trioksid) u mleko.

- Tu šolju mleka je stavila na sto gde su sedeli njeni pastorci. Slučajno je tu došla devojčica, videla mleko i popila ga. I na taj način umrla - kaže on.

Mišomor bio najpopularniji

Inače, arsen-trioksid, popularniji kao mišomor, dugo je bio najprimenjivanije sredstvo za trovanje jer se do njega dolazilo jednostavno.

- On se, prvenstveno, koristio za uništavanje miševa i pacova. A toga je u svakoj sredini bilo puno. Jedno vreme je policija davala saglasnost za izdavanje otrova, ali ko bi posumnjao da će on biti upotrebljen za neku drugu stvar a ne tamanjenje miševa? - kaže on. 

Đarmati kaže da su simptomi trovanja mišomorom bili slični simptomima nekih bolesti.

- Naišao sam na slučaj da je jedan banatski lekar potpisao umrlicu gde je napisao da je osoba umrla zbog upale creva. Jer su takvi simptomi. Dakle, pojavi se pokvaren stomak, mučnina... pa onda kažu da si nešto loše pojeo, pa se zovu najbolji lekari samo da budeš dobro... a onda lekar propiše neko sredstvo, a trovači stave i u lek rastvor mišomora samo da bude što sigurnije dejstvo - objašnjava Đarmati.

Zanimljivo je da je na teritoriji Banata zemljište bogato arsenom, pa kada je prilikom ekshumacija pronalažen u ostacima ljudi, uvek je bilo pitanje da li je uzorak uzet sa malo zemlje pa je zbog toga otkriven u telu.

- S druge strane, arsen se nalazio i u mesinganim dugmadima koja su vrlo često bila deo odela u kojima je vršena sahrana. Treća stvar koja je išla na ruku onima koji su vršili trovanje, jeste da su neki lekovi koji su se koristili protiv sifilisa bili na bazi arsena. A oni koji su imali sifilis su vršljali okolo, imali svoje ljubavnice, i pili taj lek - objašnjava Đarmati.

Arsenik je interesantan, dodaje on, i zato što deluje kao konzervans. 

- Znači da telo onoga ko je unosio mišomor u organizam, ostaje jedno vreme u sačuvanom stanju. Zbog toga se priča da Aleksandar Makedonski kada je umro, tri dana niko nije smeo da mu priđe, jer nisu znali da li možda spava. Iako je temperatura tela bila niska, ono nije počelo da se raspada. Za mišomor se zna da su ga koristili i stanovnici Alpa. Oni su morali da imaju fizičku snagu da bi savladali sve te uspone. A to je značilo unošenje u organizam arsen-trioksida koji u maloj količini poboljšava fizičku snagu. I oni su mogli da unesu u organizam tri puta veću dozu od one koja je smrtna. Naravno, postepeno su se navikavali na to. S druge strane, on je afrodizijak i povećava seksualnu moć. A za upotrebu arsen-trioksida je vezana i priča o vampirima. Naime, u jednom delu Indije, Pendžabu, posle 10 godina su praznili grobove da bi imali gde da sahranjuju nove ljude. Kada su vršili ekshumaciju na tim grobovima, onda su videli da su pojedini ostali u gotovo netaknutom stanju. A i oni su jeli arsen da bi izdržali fizičke napore u kojima su se nalazili. I onda se ta priča povezivala posle i sa vampirima... - priča Đarmati.

Profimedia

Iako arsen-trioksid deluje kao "savršeni" otrov, zapravo vrlo je jednostavno otkriti trovanje njime.

- On se ne razlaže. Posle nekoliko godina možete da ga nađete u telu i ustanovite da se radi o mišomoru. A dovoljno je otprilike jedan gram da ubijete čoveka - objasnio je on.

Otrov im stavila u so

Iako su u okolnim zemljama slučajevi trovanja mišomorom bili mnogo drastičniji, nego u Srbiji, ovaj "trend" nije izostao ni kod nas. Đarmati kaže da je prilično nezapaženo prošla priča o izvesnoj Milki Pavlović, iz okoline Bjelovara, koja je dospela u žižu javnosti jer je trovala čak 16 ljudi istovremeno. 

- Šest ljudi je umrlo, desetoro je preživelo. Ona je imala ideju da mišomor ne stavlja u jelo nego u so! I svi su seli da jedu kajganu, koju je ona pravila, ali je nije posolila. I onda su svi solili tu kajganu i počeli da oboljevaju. A svi su videli kako ona jede zajedno sa njima. I onda, ko bi pomislio da je ona to uradila! Trebalo je dosta vremena da se utvrdi da je Milka u pitanju i da se optuži. Dok je trajala istraga, ona je otišla kod jedne vračare da je pita hoće li ona naslediti nešto od imanja ovih kojih više nema - ispričao je Đarmati.

Prodavali otrov kao vradžbine

Sem nje, jedan od poznatih slučajeva se desio tridesetih godina 20. veka u Prepoljinu. 

- Taman se Homolje oslobodilo hajduka, kada je počela velika afera trovanja poznatnih trovača Sime Penonića i njegove žene Stanke. Sima je bio taj koji je raznosio otrov, a Stanka ga je pripremala. Onda kada su došli kod njih, našli su i mišomor, glave zmija otrovnica i samleveno staklo... sve je to bilo pripremljeno za trovanje. Ljudi su dolazili kod njih i kupovali. To je bila velika afera. Ali treba praviti razliku, jer oni nisu bili trovači već samo prodavci otrova - priča Đarmati.

Sem njih postoji čitav niz pojedinačnih slučajeva trovanja, a motiv je najčešće bio poremećaj muško-ženskih odnosa. 

Jedan od najpoznatijih slučajeva "trovačica" je bila Ana Dee iz sela Vladimirovca, poznatija kao baba Anujka. Zapravo, radi se o vračari koja je ljudima prodavala "bajanu vodicu". Zapravo, radilo se takođe o rastvoru mišomora, a njenom "zaslugom" stradalo je barem 50 ljudi dok se sumnja da je njena "vodica" ubila i više od 100 osoba.

Zanimljivo je i to da su ljudi kupovali od nje otrove, iako su mogli da ih kupe u apoteci. Đarmati objašnjava da, zapravo, ona "maskirala" svoj proizvod.

- Baba Anujka nije prodavala otrov već "bajanu vodicu" koja je trebalo da pomogne nekom. Ali da se razumemo, svi su oni znali šta kupuju. Ipak, uvek je bolje kupiti nešto u formi "vradžbine" a i možda bi bilo sumnjivije da su direktno kupovali otrov u apoteci - objašnjava Đarmati.

Šokantna sudbina Magde Vester

Još jedna poznata trovačica je bila Nemica Magda Vester iz Torka. 

- Ona je imala interesantan život. Zamislite banatsko selo tridesetih godina, gde je Nemica ta koja ima radnju. Godine pristižu, ona se ne udaje jer nema za koga. Mora da bira nekoga ko je ravan njoj po socijalnom statusu. I onda naiđe tip iz okolnog sela po imenu Nikola, takođe Nemac, i ona jedva dočeka da se uda za njega. Pri čemu se on pokaže kao potpuno nenormalan tip! Ona kao Nemica pije popodne čaj. Njega to ne interesuje. Ali će zato uzeti mačku i repom promešati njen čaj! Ona je potpuno zabezeknuta takvim ponašanjem - priča Đarmati.

Sledeća scena je bila kada je ona otišla u bolnicu. Muž odlazi u posetu i tom prilikom krade čaršaf sa susednog kreveta i bac preko glave.

- Izigravao je vampira i vikao njeno ime! - priča Đarmati.

Međutim, muž Nemac je imao još nenormalnih scena. Tako je sreo nekoliko mališana pored Begeja i pitao ih da li znaju da plivaju. Kada su mu rekli da ne znaju, on ih je bacio u reku i počeo da im se smeje.

- Kada je prošla prva zanesenost, njoj prekipi i odluči da ga otruje. Pre toga je našla nekog muškarca u selu koji se prema njoj ophodio kao prema gospođi. I to je njoj imponovalo. Imao je autobus na relaciji Torak-Veliki Bečkerek, a ona je išla u tom autobusu kao kondukterka samo da bude blizu njega. On je bio njen ljubavnik, a njegova žena je morala da ćuti. Čak nije ni skrivao, nego bi ženi rekao: "Idem kod Vesterke, daj mi čisto da obučem!". Taman posla da ona ne da ili počne da mu zvoca! On je do kraja svog života mrzeo svoju ženu, do te mere da kada bi mu prinosila hranu morala u levoj ruci da drži dete a desnom da mu prinosi hranu. Jer on čim vidi nju, počne da je bije. Ona je računala da neće da udari na svoje dete pa je tako prilazila - priča Đarmati.

Vesterka je osuđena na smrt nakon trovanja muža.

- Bilo je veliko suđenje, čak je i sud bio izmešten u selo da se izbegnu putni troškovi za svedoke. I onda njena majka kaže da je ona trovačica i izvrši samoubistvo. Ponovo krene suđenje ali se na kraju opet dokaže da je Magda bila trovačica - kaže Đarmati.

Međutim, Magda je imala i zanimljivu prošlost. Naime, nakon završetka II svetskog rata bila je u Rumuniji kada je počela masovna deportacija žena u Nemačku.

- Kada je videla da se spremaju i nju da deportuju, uzela je koren jedne biljke i ubola se u nogu. Noga joj je natekla i nisu mogli da je transportuju u takvom stanju. A onda je na susednom krevetu, u bolnici, umirala žena. Ona je zamenila bolničke liste i tu ženu su sahranili kao Magdu Vester, a ona preživi pod imenom neke druge žene! Tako da to njeno ponašanje je govorilo da je bila spremna i da izvrši trovanje. Na kraju je bila osuđena, ali je početkom II svetskog rata bila oslobođena kao pripadnik nemačke nacije - ispričao je on.

Foto :24sedam / Katarina Mihajlović

Međutim, u čitavoj priči najtragičnija je bila sudbina njenog sina.

- Dete je imalo brata koji je slučajno popio esenciju i tako se otrovao. I sada on je imao majku, oca, brata i babu. Majka je otrovala oca, baba se ubila, brat je pre toga umro od trovanja i on ostaje sam! Tragedija iz ugla tog deteta gde imaš sve što ti treba i za nekoliko godina spadaš na to da te tetka izdržava - ispričao je on i dodao da je taj dečak čitav život posle bio izbeglica i imao fobiju da ga neko juri.

Otrovi danas dostupni u svakoj radnji

Na pitanje kako su trovače otkrivali, on objašnjava da se najčešće radila ekshumacija tela.

- Iznenada neko umre ko je u punoj snazi, bolovao je tri-četiri dana, i onda počinje priča u selu... 

Međutim, Đarmati kaže da sem nje i navedenih primera, u Srbiji nije više bilo drastičnijih slučajeva trovanja.

Apsurdno je to što za razliku od prošlih vremena, danas možemo da kupimo razne otrove bez ikakve provere.

- Ako u Beogradu ima 50 poljoprivrednih apoteka, u svakoj možete kupiti litar pesticida a da vas niko ne pita šta će vam to. Niko ne razmišlja ni o sredstvima za odgušivanje kanalizacije koja možete kupiti u svakoj prodavnici. A to nije ništa drugo, nego masna soda. Treba znati da je ona jedno vreme bila prisutna ne kao sredsto za kriminalno trovanje, već za samoubistva. A to dovodi do užasno bolne smrti... Prema tome, imamo prilično "labavo" tržište - kaže Đarmati.

Nakon višegodišnjeg istraživanja, Đarmati za trovače kaže da "teško da se mogu nazvati ljudima."

- Obično se radi o poremećnim osobama koje su u stanju da urade, šta su uradili. Na kraju krajeva, ta Milka Pavlović o kojoj sam pričao, završila je na psihijatrijskim pregledima i dobila je doživotnu robiju. Ona je u zatvoru postala pobožna, čitala je Bibliju i slične knjige... što govori, na neki način, o poremećenoj psihi. Na kraju krajeva, koji normalan čovek je spreman da uradi ovo o čemu sam pričao! - zaključio je Đarmati.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi