Nakon smrti fudbalera na Adi, istražujemo zašto nam umiru mladi sportisti: Doktori otkrivaju neke od mogućih uzroka

Tragedija koja se nedavno dogodila na Adi Ciganliji, kada je preminuo mladi fudbaler, potresla je Srbiju. Iako se uzrok smrti i dalje utvrđuje, ovo nije usamljeni slučaj da je neki mladi sportista preminuo u skorije vreme.

Većina ljudi veruje da je bavljenje sportom zdravo, pa se onda postavlja logično pitanje – zbog čega neko ko je mlad i bavi se sportom iznenada premine?

Poslednjih godina svedoci smo povećanog broja srčanih i moždanih udara, bolesti krvi, kancera, ali i bolesti čiji uzrok nije poznat, a koje su odgovorne što su neke karijere ranije okončane ili su pretile da ih okončaju.

Lekari za 24sedam objašnjavaju koji to zdravstveni problemi pogađaju sportiste, koji su se uvek dovodili u vezu sa zdravim životom, bez poroka i iznenadnih bolesti.

Pročitajte još:

Tragedija na Adi Ciganliji: Preminuo tinejdžer tokom fudbalske utakmice

– U zavisnosti od sporta, kompletne preglede sportisti obavljaju na šest meseci ili godinu dana. Ako se pokažu neki simptomi, da je neko malaksao, ili se ponovo razboli, onda se rade novi pregledi – kaže za naš portal lekar Partizana Moma Jakovljević.

Poslednji u nizu poznatih sportista koji su iznenada dobili veliki zdravstveni problem jeste Danilo Nikolić. Mladi Crnogorac se samo srušio na treningu, da bi nekoliko dana kasnije bio operisan. Uzrok je javnosti nepoznat, ali se postavlja pitanje kako je moguće da sportisti koji tokom sezone imaju više zdravstvenih pregleda i konstantno su pod nadzorom lekara mogu iz čista mira da kolabiraju nasred terena.

– To ni medicina ne zna… Ko radi sportistima magnetnu rezonancu sa kontrastom na glavi? Niko. Ne rade ni obični ljudi, samo ako se pojave neki simptomi kao što su jaka glavobolja, muka, vrtoglavica, asimetrija, nesvestica, nestabilnost… Svaka bolest ima svoje simptome. S tim što, da bi se otkrilo nešto vanredno, kao što su promene na mozgu, mora da postoje neki simptomi, neki signali. Treba osluškivati organizam i prijavljivati problem na vreme – ističe Jakovljević.

Postoje situacije kada su doktori sportistima rekli da je došao kraj karijere, ali to su ekstremni slučajevi, kada se nešto “veće” dogodi sa organizmom. Na sam ishod bolesti utiču brojni faktori.

– Hemija organizma, biohemijske komponente, nasledne i lične, način života, genetika… ne može to da se predupredi, svega ima tu… – naveo je Jakovljević.

– Na primer, previše vitamina može da bude uzrok hipervitaminoze, ako je u organizmu previše vode mogu da trpe bubrezi. Sve zavisi i od toga ko brine o sportistima, ko je kompetentan, šta im lekari daju… Isto tako, bitno je i koga sportisiti slušaju, da li idu kod nestručnih iscelitelja… Ima svega, ima i mešetara u sportu. To je ozbiljna nauka i ja znam kako to treba da se radi, a sad, ko šta uzima, to se vidi iz krvi koja se dva puta godišnje analizira – objašnjava Jakovljević.

Specijalizant urgentne medicine dr Tijana Miladinović kaže za 24sedam da je, nažalost, realno da i kod sportista dolazi do srčanih i moždanih bolesti.

– Najčešće su u pitanju srčana oboljenja. Postoje neke bolesti kao što su infekcija koksaki virusom, koji može oštetiti srčani mišić, a može se prevideti jer je klinička slika slična prehladi. Takođe se zanemaruje gnojna angina, koja takođe može dovesti do oboljenja srčanog mišića, ukoliko se nepravilno leči ili se sportista previše rano vrati na trening posle preležane infekcije – ističe dr Miladinović.

Pored Nikolića, svi se sećamo slučaja Kristijana Eriksena, za čiji život su se borili lekari tokom Evropskog prvenstva u junu. Nešto blaži primer je Ognjen Jaramaz, koji se susreo sa plućnom embolijom, dok je odbojkaš Aleksa Brđović završio karijeru u najboljim trenucima zbog srčanih komplikacija.

Pravilna dijagnoza najvažnija

Uopšteno bavljenje sportom treba pozitivno da deluje na organizam i psihofizičko zdravlje. Profesionalni sport je ipak nešto drugo, i treba biti jako obazriv pri pregledu sportiste. Važno je uzeti i pravilnu anamnezu. Da li neko u porodici boluje od nekih hroničnih bolesti, da li je neko od najbliže porodice imao infarkt ili moždani udar i tako dalje. Svaki fizikalni pregled sportiste treba da bude detaljan i da isprati visinu, težinu, mišićnu masu, kao i da treba uraditi EKG, test opterećenja i EHO srca – kaže dr Miladinović.

Doktorka Miladinović je pojasnila i da je smrtnost kod sportista, čiji su rezultati bili potpuno uredni, nažalost, moguća.

– U većini slučajeva je u pitanju infarkt miokarda, do koga dovodi korišćene raznih suplemenata kao stimulansa fizičke snage. Retko, ali postoje oboljenja koja se jedino mogu dokazati biopsijom srčanog mišića, a dovode do iznenadne smrti – kaže ona.

Za vaterpolo se veruje da je jedan od najzdravijih sportova, ali je nedavno i hrvatski vaterpolista Sandro Sukno prerano okončao karijeru, takođe zbog problema sa srcem.

Suplementacija i jaki treninzi

– Stimulansi mogu dovesti do infarkta, kao i do oboljenja bubrega i jetre. Suplementacija može povoljno uticati na zdravlje sportiste ukoliko se pravilno koristi, o čemu se treba uvek konsultovati s nutricionistom. Jaki treninzi najčešće dovode do povreda, i zato svaki kondicioni trening treba da se individualno prilagodi pojedincu. Za to postoje timovi u sportskim klubovima koji procenjuju fizičku spremnost svakog sportiste ponaosob i tako individalizuju kondicione treninge – kazala je dr Tijana Miladinović.

Iskusni doktor Moma Jakovljević je na kraju posavetovao sportiste da obrate pažnju na sledeće simptome.

– Ako ih zaboli glava više od nekoliko puta, imaju zapušen nos, zamaraju se više nego dotad, ako imaju bilo kakve promene vida, vidnog polja, ne daj bože dupli vid, slabiji ili mutni vid, ako su nestabilni, nesigurni, vrti im se u glavi, malaksali su, teško dišu ili teško trče, više se znoje… onda treba da se obrate lekaru – upozorio je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi