Jedan klik, a račun raste: Da li smo postali zavisni od dostave hrane i koliko nas to mesečno košta?

Jedan klik, nekoliko desetina minuta čekanja i ručak je na vratima. Bez odlaska u prodavnicu, seckanja namirnica, pranja sudova i stajanja pored šporeta. Dostava hrane za mnoge je od povremene pogodnosti postala deo svakodnevice, ali pitanje je koliko nas ta udobnost na kraju košta.

Pica posle posla, burger za večeru, kineska hrana tokom vikenda, pa još poneki ručak kada nema vremena za kuvanje – pojedinačne porudžbine ne deluju kao veliki trošak. Kada se, međutim, saberu na mesečnom nivou, račun može neprijatno da iznenadi.

Uzmimo jednostavan primer četvoročlane porodice.

Ako jedan zajednički obrok iz dostave košta nekoliko hiljada dinara, a hrana se poručuje tri puta nedeljno, do kraja meseca samo na te obroke može da ode suma koja se meri desetinama hiljada dinara. Na osnovnu cenu hrane često se dodaju dostava, naknada platforme ili minimalni iznos porudžbine, pa konačan račun bude viši nego što je kupac prvobitno planirao.

Pexels

Ista porodica bi za deo tog novca mogla kod kuće da pripremi više obroka.

Kilogram mesa, krompir ili pirinač, povrće i salata mogu da budu osnova ručka za nekoliko osoba, a deo namirnica često ostane i za naredni dan. Kod dostave, sa druge strane, plaćamo ne samo sastojke već i pripremu, rad restorana, ambalažu, provizije i transport do kućnih vrata.

Naravno, računica nije jedino merilo.

Za nekoga ko radi deset sati dnevno, roditelje male dece ili osobu koja se kasno vraća kući, sat vremena provedenih u prodavnici i kuhinji takođe ima svoju cenu. Upravo je u tome glavni razlog popularnosti dostave – kupujemo vreme.

Problem nastaje kada ono što je zamišljeno kao povremeno olakšanje preraste u naviku.

Aplikacije dodatno olakšavaju poručivanje. Podaci kartice su već sačuvani, restoran je udaljen samo nekoliko dodira ekrana, a popusti i besplatna dostava stvaraju utisak da smo prošli jeftinije. Međutim, ako zbog popusta poručimo nešto što inače ne bismo kupili, ušteda zapravo ne postoji.

Sličan efekat imaju i male porudžbine. Jedan obrok od 1.000 ili 1.500 dinara možda ne izgleda kao ozbiljan izdatak. Ali ako se takva porudžbina ponovi deset ili petnaest puta mesečno, nastaje stavka u kućnom budžetu koja može da bude veća od računa za struju, telefon ili internet.

Profimedia

Najveća razlika vidi se kod jela koja su jednostavna za pripremu kod kuće.

Testenina, pileći file, rižoto, tortilje, omlet ili domaći sendviči zahtevaju malo vremena, dok cena gotove porcije iz restorana uključuje čitav niz dodatnih troškova. Ako se priprema veća količina hrane za dva dana, razlika je još izraženija.

To, naravno, ne znači da dostavu treba potpuno izbaciti.

Za mnoge je ona praktično rešenje kada nema vremena, kada dolaze gosti ili jednostavno kada želimo da pojedemo nešto što ne umemo ili ne želimo sami da pripremamo.

Ali jedno jednostavno pravilo može značajno da promeni kućni budžet – dostava kao izuzetak, a ne kao svakodnevica.

Dovoljno je tokom jednog meseca beležiti svaku porudžbinu, zajedno sa dostavom i svim dodatnim naknadama. Kada se poslednjeg dana podvuče crta, mnogi bi mogli prvi put da vide koliko zapravo plaćaju to što ne uključuju šporet.

Jer dostava možda jeste najbrži put do večere, ali je retko i najjeftiniji.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi