Jesmo li zaboravili da popravljamo stvari? Evo kada vredi zvati majstora, a kada je jeftinije kupiti novo

Nekada se pokvareni televizor nosio kod majstora, cipele kod obućara, a veš-mašina popravljala sve dok za nju više nije bilo delova. Danas se, međutim, mnogo češće postavlja drugačije pitanje – da li uopšte vredi popravljati ili je jednostavnije kupiti novo?

Od mobilnih telefona i malih kućnih aparata do obuće i nameštaja, stvari koje su se nekada koristile godinama danas mnogo brže završavaju u otpadu. Razloga je više: novi uređaji su dostupniji, popravke ponekad nisu jeftine, rezervne delove nije uvek lako pronaći, a promenile su se i navike potrošača.

Posebno je zanimljiva situacija sa mobilnim telefonima. Razbijen ekran ili dotrajala baterija često mogu da se zamene, ali kada se uz cenu dela dodaju rad majstora i činjenica da je uređaj star nekoliko godina, mnogi odlučuju da novac radije ulože u novi telefon.

Slična računica postoji i kod televizora. Ako je problem sitan, poput napajanja ili pojedinačne komponente, popravka može da produži život uređaja za još nekoliko godina. Međutim, kvar velikog panela često znači trošak koji se približava ceni novog televizora.

Profimedia

Kod velikih kućnih aparata situacija je drugačija. Veš-mašina, frižider ili šporet i dalje su među uređajima koje građani češće pokušavaju da poprave pre kupovine novih. Zamena pumpe, grejača, brave ili ležaja može biti znatno povoljnija od kupovine novog aparata, naročito ako je postojeći uređaj kvalitetan i nije previše star.

Ipak, kada se kvarovi počnu nizati jedan za drugim, dolazi se do granice posle koje popravka gubi smisao. Ako se u kratkom periodu menjaju elektronika, motor i drugi skupi delovi, kupovina novog uređaja može da bude racionalnija odluka.

Još zanimljiviji primer su obuća i odeća.

Pre samo nekoliko decenija gotovo svako naselje imalo je obućara kojem su se nosile cipele na zamenu đona, rajsferšlusa ili potpetice. Danas par jeftinijih patika neretko košta toliko da potrošač proceni da mu se popravka ne isplati. Kod kvalitetnije obuće računica je potpuno drugačija – dobra cipela ili čizma često može da traje godinama uz nekoliko odlazaka kod majstora.

Promenio se, međutim, i odnos prema stvarima. Nekada se kupovalo sa idejom da predmet traje što duže. Danas se proizvodi češće menjaju i zbog mode, novih funkcija ili jednostavno želje za nečim novim, čak i kada stari predmet još može da posluži.

Tu dolazimo i do pitanja otpada.

Svaki telefon, televizor ili kućni aparat koji prerano završi na deponiji znači novu količinu elektronskog otpada, dok proizvodnja zamenskog uređaja zahteva nove sirovine, energiju i transport. Zbog toga se širom Evrope poslednjih godina sve više govori o takozvanom pravu na popravku i potrebi da proizvođači obezbede rezervne delove i omoguće duži život uređaja.

Za kupca, međutim, odluka na kraju uglavnom ostaje vrlo jednostavna: koliko popravka košta i koliko će stvar posle nje trajati?

Profimedia

Ako uređaj može za relativno mali iznos da dobije još nekoliko godina života, popravka gotovo uvek ima smisla. Ako popravka košta polovinu ili više od cene novog proizvoda, a stari uređaj već ima ozbiljan broj godina iza sebe, računica se menja.

Možda zato pravi odgovor na pitanje da li smo zaboravili da popravljamo stvari nije samo u tome što smo postali potrošačko društvo. Problem je i u tome što smo navikli da pre nego što pozovemo majstora prvo otvorimo internet prodavnicu.

A ponekad bi jedan odlazak u servis mogao da sačuva i nekoliko desetina hiljada dinara – i još jedan uređaj od kontejnera.

BONUS VIDEO:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi