O Božiću se ne uzima metla u ruke: Zašto se kuća ne čisti danima posle praznika

Božić u srpskim domovima nije samo porodični praznik, već vreme u kome se, prema narodnom verovanju, brišu granice između prošlosti i sadašnjosti. I upravo zato jedan od najstarijih običaja nalaže da se kuća ne čisti dva do tri dana nakon Božića, bez obzira na nered koji ostane posle bogate trpeze i okupljanja.

Iako se danas mnogima ovaj običaj čini zastarelim ili nepraktičnim, njegovo poreklo je duboko ukorenjeno u verovanjima koja su vekovima oblikovala srpsku tradiciju.

Prema narodnim predanjima, Božić nije namenjen samo onima koji su okupljeni za stolom, već i precima koji tog dana „dolaze u kuću“. Verovalo se da se duše pokojnika okupljaju u porodičnom domu kako bi zajedno sa svojim potomcima obeležile Rođenje Hristovo.

Zbog toga se izbegavalo svako čišćenje, naročito metenje. Smatralo se da bi se metlom mogle „oterati“ ili povrediti duše koje su tog dana gosti u kući. Ovaj strah bio je toliko snažan da se običaj izjednačavao sa pravilom da se dom ne čisti dok se pokojnik ne isprati iz kuće.

Noževi, gvožđe i tišina u domu

Božićni običaji nisu se odnosili samo na metlu. Na Badnji dan i za Božić sklanjani su svi predmeti od gvožđa – noževi, kašike, vatralje, pa čak i verige koje su se vezivale. Smatralo se da metal može da uplaši ili otera duše predaka.

Posebno je važno pravilo da se božićni kolač i pogače ne seku nožem, već se lome rukama. Sečenje se doživljavalo kao narušavanje svetosti trenutka i prekid mira koji je u kući morao da vlada tokom prazničnih dana.

Cilj je da se o Badnjem večeru duše pokojnika okupe u domu, pa se sklanja sve čega bi se mogle uplašiti – beleže hroničari srpskih narodnih običaja.

Običaj koji postoji i van Srbije

Zanimljivo je da slična verovanja nisu bila svojstvena samo Srbima. Kod starih Grka, nakon zadušnica, kuće su se ritualno čistile metlom uz povike kojima su se duše „ispratile“. Slične običaje imali su i baltički Sloveni, ali sa suprotnim ciljem – da se nevidljivi gosti udalje.

Kod Srba je, međutim, akcenat bio na suprotnom – duše su se zadržavale u domu što je duže moguće, u miru i poštovanju, zbog čega je metla ostajala sklonjena sve do kraja praznovanja.

Kada se metla ponovo uzima u ruke

Tek trećeg dana Božića, prema verovanju, duše predaka se povlače, a domaćice tada ponovo smeju da počiste kuću. Time se simbolično završava period u kojem je dom bio zajednički prostor dva sveta – vidljivog i nevidljivog.

Ako ovih dana primetite mrvice na podu i nered u kuhinji, narodna tradicija kaže da to nije nemar, već znak poštovanja prema onima koji su živeli pre nas i koji su, makar prema starim verovanjima, Božić dočekali zajedno sa svojom porodicom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi