U ponedeljak je Mala Gospojina: Jednu stvar žene nisu radile, a verovalo se da ovo nikako ne treba započinjati

Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. septembra obeležavaju Malu Gospojinu, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, jedan od velikih praznika posvećenih Bogorodici.

Za Malu Gospojinu u Srbiji su se tokom vremena vezali brojni narodni običaji i verovanja. Posebno mesto praznik je imao među ženama, koje su se molile Presvetoj Bogorodici za zdravlje porodice, sreću dece i potomstvo.

Prema narodnom verovanju, na ovaj praznik trebalo bi izbegavati teške fizičke i kućne poslove, a naročito se verovalo da nije dobro započinjati velike i važne poslove. Ovakva verovanja deo su narodne tradicije i ne predstavljaju crkvene zabrane.

Mala Gospojina nekada je označavala i početak perioda jesenjih svadbi, jer su do tada uglavnom završavani najvažniji letnji poljoprivredni poslovi. U mnogim krajevima Srbije na ovaj dan održavani su sabori i vašari kod crkava i manastira.

Naši preci su pažljivo posmatrali i vreme. Verovalo se da sunčan i vedar 21. septembar najavljuje lepu i dugu jesen, dok je Mala Gospojina u narodnom kalendaru označavala i trenutak kada leto definitivno ustupa mesto jeseni.

Zanimljiv je i običaj vezan za period između Velike i Male Gospojine, poznat kao „međudnevnica“. U pojedinim krajevima verovalo se da lekovito bilje ubrano tokom tih dana ima posebnu lekovitu moć.

Iako se mnogi od ovih običaja danas sve ređe praktikuju, Mala Gospojina ostala je jedan od značajnih praznika u srpskoj tradiciji, posebno vezan za porodicu, majčinstvo i zdravlje dece.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi