Našeg Vasilija svi traže: Da je knez Lazar imao ovakvog majstora vladao bi Evropom i Azijom (FOTO/VIDEO)
Ljubav prema okloparstvu je nastala iz ljubavi prema viteštvu, kaže Vasilije Batačanin
Vasilije Batačanin bio je dete kada je otkrio veliku ljubav prema viteštvu i vitezovima, a nije prošlo mnogo napravio je i svoj prvi viteški oklop! Vasilije ima samo 21, a bavi se izradom viteških oklopa još od 12 godine! Kaže da je sve počelo kao hobi.
- Bio sam u osnovnoj školi kada je počelo interesovanje za to, a profesionalno sam počeo da se bavim kada sam završio srednju školu. Firma postoji 2,5 godine. Bavim se striktno izradom srednjevekovnih oklopa ili pratećih delova kao što su škrinje za pakovanje oklopa - objasnio je on.
- Ljubav prema okloparstvu je nastala iz ljubavi prema viteštvu. To nije bilo toliko popularno kod nas. I kako bi jedan dečak, koji nije nekih finansijskih mogućnosti, mogao da uđe u tu priču sem da krene da pravi oklope. Prvi oklop sam uradio kada sam ima nekih 12 godina. To su bili početnički radovi, naravno - objasnio je on.
Vasilije kaže da je zanat učio preko interneta i da tu ima najviše informacija.
Pročitajte još:
Foto FB Oganj i čelik
- Jednaki smo svi što se znanja tiče, tako da sve ostalo je u rukama i alatu. Potrebno je dosta i specijalnog alata, koji se pravi u zavisnosti od toga koji se posao radi i kakvi se ukrasi prave na oklopima. Sam proces učenja je dosta težak a često se dešavaju greške, pogotovo kada neke stvari radite prvi put ili kada se bavite nekom rekonstrukcijom. Onda se desi desi da vam iz dva-tri puta nešto ne uspe. Ali od učenja je daleko do titule majstora - objasnio je on.
A koliko je Vasilije dobar u svom poslu govori i činjenica da je svoj prvi oklop prodao već krajem osnovne škole, odnosno početkom srednje.
- Tada su krenuli da se prodaju komadi. Jako se retko dešava da neko poruči ceo oklop. Uglavnom kupuju komade pa tako sastavljaju čitav - dodaje on.
Inače, modele radi po volji i želji naručioca. Radi komade viteških oklopa sa prostora Srbije ali i onih sa Zapada ili Istoka.
Privatna arhiva
- Rade se često neki mongolski komadi, a popularan je sever Rusije. I svakako vikinški oklopi zbog serija - dodaje on i naglašava da najviše radi za domaće klijente.
Pola godine rada za jedan oklop
Vasilije kaže da mu za jedan čitav oklop treba od dva do šest meseci i to da za to vreme ne radi ništa drugo.
S druge strane, cene oklopa se u proseku kreću od tri hiljade evra pa nagore!
Foto FB Oganj i čelik
Inače, Vasilije je posebno ponosan na oklop kneza Lazara koji se nalazi u Gračanici.
Šlem kneza Lazara rađen je po pečatu.
- Postoji pečat kneza Lazara koji je urađen u reljefu u Hilandaru. To je onaj šlem sa špicastim vizirom i sa rogovima - objasnio je on.
Tehnika ista kao nekada
Zanimljivo je i to da, objašnjava naš sagovornik, princip pravljenja oklopa je skoro isti kao u drevna vremena.
Foto FB Oganj i čelik
- Nema tu neke posebne razlike. Komad lima se zagreje i istim kovačkim tehnikama dolazimo do oblika kao i oni. Tu nema šta da se menja. Razlikuje se po tome što neki, recimo, kompleksniji šlem ne bismo kovali iz komada nego bi bio urađen iz dva dela i zavaren po sredini. To se svakako ne vidi. Tehnički performanse današnjih oklopa su dosta bolje. Jer kad šlem zavarite iz dva dela on je na tom spoju najdeblji. A kada bi bio kovan iz komada tu bi bio najtanji. I manje zamarate materijal jer ima manje kovanja. Danas su oklopi izdrživljiviji nego u srednjem veku, pogotovo što su materijali hemijski čistiji i ima veći dijapazon materijala koje možemo da biramo - objasnio je on i dodao da je veoma popularan prohrom koji nije postojao u srednjem veku jer ne korodira i žilaviji je od gvožđa.
Foto FB Oganj i čelik
Prosečna težina oklopa je tridesetpet kilograma, a Vasilije kaže da kada čovek to stavi na sebe i dalje može normalno da se kreće.
- To je još jedna od zabluda. Danas i vojnici na sebi nose istu tu težinu, samo što je ona fokusirana na ramena i leđa. A oklopi, pogotovo zapadnoevropski koji su strukirani i gde kukovi, kao najjači deo tela, nose većinu težine. Jednostavno se ta težina rasporedi svuda po telu i onda nije toliko osetna. Najteže je pod šlemom zbog suženog vidnog polja, manje čujete, lošiji je dotok kiseonika... i to je najzahtevnije fizički - objasnio je Vasilije.
Foto FB Oganj i čelik
Komade najčešće naručuju kolekcionari.
- Evo sad baš izrađujem jednu osmokraku krunu. Čovek se čak i ne bavi srednjim vekom, nego ima mač i želi da ima i krunu. Sem kolekcionara to su sportisti koji se bore na turnirima, ali i ustanove poput muzeja i svakako filmska produkcija - naglašava naš sagovornik.
Foto FB Oganj i čelik
Kada pričamo o sportistima, najbolje je da njihovi oklopi budu od kaljenog čelika a nakon toga prohroma i na kraju gvožđa.
Privatna arhiva
- Ako je oklop gvozden on neće da pukne nikada, samo će da se ulubljuje. Treba da razgraničimo neke stvari, jer danas postoje turniri gde je fokus na udarcima. Ali prema našim standardima srednjevekovni oklopi bi bili dosta tanki. I mi bi rekli da to ne može da izdrži borbu. Ali kada niste u ringu gde se nalazite dva-tri minuta, već na bojnom polju gde ste tri sata, a nosite na sebi oklop, onda morate da štedite snagu. I obraćate pažnju na svaki udarac. Zato nećete čoveka udarati u oklop jer ne postižete ništa. Morate da nađete neoklopljene tačke, kao što su pazuh, plećka, međunožje, lice kada se otvori vizir... Većina duela u srednjem veku se završavala tako što je protivnik izboden u međunožje - objasnio je on.
Foto FB Oganj i čelik
Inače, Vasilije je prvi oklopar u Srbiji koji je dobio sertifikat za stare umetničke zanate a u našoj zemlji ima samo četiri radionice gde se ovakvi predmeti izrađuju.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari