aktuelno

Usijali se telefoni Hitne pomoći: Zbog vremenskih promena ljudi se masovno žale na jedan problem

05.11.2024

11:55

0

Doktorka Biserka Obradović kaže da nije ništa novo da vremenske promene utiču na zdravlje

Usijali se telefoni Hitne pomoći: Zbog vremenskih promena ljudi se masovno žale na jedan problem
Ilustracija - Copyright Antonio Ahel/ATA Images

Samo u poslednja 24 sata Hitna pomoć primila je pozive većeg broja osoba koje se žale na visok krvni pritisak.


Doktorka Biserka Obradović, lekar specijalista opšte medicine, kaže da nije ništa novo da vremenske promene utiču na zdravlje.

- To su znali i stari Grci, još je Hipokrat rekao da se ne može dati terapija ako se ne znaju vremenske promene. Sada imamo pojavu da u toku dana između najniže i najviše temperature imamo razliku od preko 15 stepeni, to su velike vremenske promene - rekla je dr Obradović.

I nije samo problem u velikoj promeni temperature, tu je i promena vazdušnog pritiska, padavine, vetar... Svi ti klimatski faktori i te kako utiču na naše zdravlje.

- Najviše stradaju hroničari, meteoropate, ali nema osobe koja se ovih dana nije požalila ili na nesanicu, glavobolju, dekoncentraciju u radu, malaksalost... Svi mi manje-više osećamo ove promene - istakla je dr Obradović za "Blic TV".

Međutim, hronični bolesnici su ti koji najviše pate.

- Pre svega, kada postane ovako hladno, organizam želi da sačuva toplotu. Kako će to uraditi, pa tako da se skupljaju krvni sudovi, a skupljanjem krvnih sudova raste krvni pritisak. Tako da onaj apel koji smo imali tokom leta, da ljudi sa svojim lekarima vide i izbace diuretike, smanje terapije, sada ide obrnuto - ti pacijenti, ponovo u dogovoru sa svojim lekarima, treba da tu terapiju "vrate", da ponovo počnu da uzimaju diuretike, pojačaju dozu terapije, a sve kako bi snizili pritisak koji raste upravo zbog ove temperature - objašnjava dr Obradović.
Usijali se telefoni Hitne pomoći: Zbog vremenskih promena ljudi se masovno žale na jedan problemAntonio Ahel/ATA Images
 

Kada je reč o normalnim vrednostima krvnog pritiska, ona varira u zavisnosti od zdravstvenog stanja pojedinca.

- Za zdravog čoveka to je negde 130 do 140 sa 60-80, međutim, ako neko ima dijabetes ili kardiovaskularno oboljenje, za njega je preporučljiv pritisak 120 sa 60 milimetara živinog stuba, ističe sagovornica.

Istovremeno, kod ovih naglih promena spoljašnje temperature više se luči hormon stresa (ACTH).

- On i te kako deluje na napetost, nervozu, nedostatak sna... A znamo da je san vrlo bitan, ne samo za imunitet, vrlo je bitan za naš metabolizam. Psiha je vrlo bitna kod svih oboljenja. Ona krilatica da mi biramo stres, a stres bira bolest je vrlo bitna, ta pozitivna energija je vrlo bitna za naše funkcionisanje, zaključila je dr Obradović.

Bitna je, dodaje, i vrsta ishrane. Sada prelazimo na zimsku, masnu i slanu hranu, napuštamo ishranu bogatu svežim voćem i povrćem. A so, naravno, utiče na holesterol, pa i rast krvnog pritiska.

Na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) svaki dan se objavljuje kako će vreme uticati na nas.

Očekivana biometeorološka situacija može nepovolјno delovati na cerebrovaskularne i srčane bolesnike, kao i na nervno labilne osobe. Tokom jutarnjih časova, u predelima sa maglom, tegobe mogu imati astmatičari. Kod meteoropata mogući su bolovi u kostima i zglobovima i promenlјivo raspoloženje.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Blic

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike