Biljana, majka dečaka sa autizmom, vodi se krilaticom da njeno dete sve može i - uspeva! Za njega je napravila nešto posebno (FOTO)
Ona je dokaz da volja i snaga jedne majke, kada je u pitanju njeno dete, može sve da preokrene
Roditelji bi trebalo da prihvate svoje dete sa poteškoćama i da ne žale zbog onoga što njihovo dete ne može, već da se usmere na ono što njihovo dete može i da ga podrže u tome, ovom krilaticom vodi se Biljana Stojanović iz Niša, majka troje dece - Katrine, Tadije i Olivera, koji je dečak sa autizmom.
Privatna arhiva/ Biljana Stojanović
Kako volja i snaga jedne majke, kada je u pitanju njeno dete, može sve da preokrene, Biljana pokazuje svojim primerom. Odrekla se profesionalne karijere lekara kada je Oliver trebalo da krene u školu i odlučila da mu se posveti, jer pohađanje škole deteta sa autizmom nosi svoje izazove.
Pročitajte još:
Kaže kako je oduvek imala ljubav prema knjigama i da je to želela da prenese na svoju decu.
- Trudila sam se da i moja deca zavole knjige. Oliver (11) nije imao nikada dovoljno strpljenja da mu se čita bajka od početka do kraja, kao što sam čitala svojoj starijoj deci. Ne govori, ali komunicira uz pomoć sličica - počinje priču Biljana za 24sedam, ističući da su se tu upravo videle prve prepreke.
Oliver ide u redovnu školu po prilagođenom programu ( tzv. IOP2), i to je, kako kaže Biljana, dobar vid podrške, jer svako dete uči u skladu sa svojim mogućnostima. Međutim, ističe da deca koja uče po IOP-u 2, osim prilagođenog programa, nemaju prilagođene udžbenike.
- Možda zvuči zabavno - škola bez udžbenika, ali nije ni najmanje. U trećem razredu su prvi put u školi čitali lektiru i to su bile bajke. Oliver tada nije znao da čita - kaže Biljana.
Tada je ovoj hrabroj majci, željnoj da njeno dete što više napreduje, sinula ideja, i to kakva!
Privatna arhiva/ Biljana Stojanović
- Rešila sam da mu prilagodim "Tri praseta", da uprostim priču i tekst prevedem u simbole, pronađem ilustracije, sve to odštampam, iseckam, zalepim i heftalicom povežem tako da liči na knjigu. Uz to je imao i radne listove i proveru razumevanja pročitanog - kaže Biljana i dodaje: - "Tri praseta" su i bila u lektiri koju su u školi obrađivali. Želela sam da bude uključen u rad na času i da bude u istoj temi kao i druga deca, ali na način na koji on to može da isprati. Osim čitanja, pravio je kućicu od slame, drveta i ciglica, tj. kockica, uparivao prase sa odgovarajućom kućom, ređao sekvence iz priče po redosledu događanja, odgovarao na kratka pitanja tako što bi umesto verbalnog odgovora davao sličicu, oponašao groktanje praseta, zavijanje vuka, imitirao kako vuk duva... Napravila sam i igru kao što je "ne ljuti se čoveče", a figure su bile prasići i vuk. Igrao je tu igricu sa drugom decom u odeljenju i svima je bilo zabavno - sa osmehom i ponosom priča naša sagovornica, i ističe da je upravo tako nastala pikto-knjiga.
Privatna arhiva/ Biljana Stojanović
- Pikto-knjiga je moja kovanica, tako se zove i moja izdavačka kuća. U jednom trenutku sam odlučila da napravim pravu knjigu, poput one koju je Oliver imao za čas lektire. Moja izdavačka kuća praviće adaptirane knjige,a ideja je da jedan naslov finansira sledeći, i tako ukrug. Ove knjige su namenjene i tipičnoj deci vrtićkog uzrasta za prve čitalačke korake, ali i deci sa autizmom, disleksijom, ADHD-om, razvojnom disfazijom, intelektualnom ometenošću - svima koji iz nekog razloga ne mogu da čitaju ili nisu u potpunosti savladali čitanje - objašnjava Oliverova mama.
Šta je to piktogram?
- Piktogram je slika predmeta kao simbol pojma ili reči, radnje, događaja ili cele rečenice. Piktogrami su svuda oko nas: saobraćajni znaci, oznake na muškom i ženskom toaletu, oznake na ulazu u tržni centar - šta je dozvoljeno unositi i sl. I nije važno u kojoj ste zemlji i koji jezik govorite, jednostavni su, uočljivi i razumljivi su svima. U razvoju komunikacije kod osoba sa autizmom, razmenom sličica zamenjujemo receptivni (razumevanje) i ekspresivni (izražavanje) govor. Komunikacija potpomognuta sličicama daje osobama koje ne govore mogućnost da razumeju svet oko sebe i da njih razumeju ljudi kojima su okruženi, a to smanjuje frustraciju i kod jednih i kod drugih. Uz to, ovakav vid komunikacije stimuliše razvoj govora, bogati se rečnik, proširuju znanja... - pojašnjava Biljana.
- Na knjizi "Tri praseta" radila sam sa ilustratorom Vladimirom Milosavljevićem, a stručni saradnik je bila Nataša Kovačević Živković. "Tri praseta" smo pojednostavili u odnosu na "Oliverovu verziju", tako da i deca koja nikada nisu bila u kontaktu sa sistemom komunikacije sličicama mogu brzo i lako da savladaju piktograme. Ova knjiga je korisna za decu, roditelje, učitelje, nastavnike, terapeute. Želja mi je da napravim još ovakvih knjiga, za različite uzraste, i da sva deca čitaju u skladu sa svojim mogućnostima - ispričala je Biljana.
Važna i snažna poruka za sve roditelje!
- Roditelji bi trebalo da prihvate svoje dete sa poteškoćama i da ne žale zbog onoga što njihovo dete ne može, već da se usmere na ono što njihovo dete može i da ga podrže u tome. Isto tako je važno da dok negujemo dete sa poteškoćama ne zaboravimo da negujemo sebe, partnerske odnose i tipičnu decu u našim porodicama. Prihvatanje je zapravo ključna reč, važno je da prihvatimo jedni druge - poručila je za kraj Biljana.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari