Simbolika cveta Natalijina ramonda - evo zbog čega je tako značajna za Srbe

Srbija je sinoć izabrala svog predstavnika na Evroviziji u Malmeu, a naziv pesme nosi jaku simboliku za srpski narod.

Otkrio ju je na našim prostorima Josif Pančić, a cvet je i motiv na amblemu za Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji se u Srbiji obeležava kao državni praznik.

Karakteristika cveta Natalijina ramonda, koja je višegodišnja, zimzelena zeljasta biljka, da ima jako stablo, ali nema lekovito dejstvo. Može da izraste do 10 centimetara i može da ima do pet cvetova koji su ljubičaste boje.

Profimedia

 

Botaničar Josif Pančić otkrio je da, osim u Španiji, raste i na jugu Srbije, pa ju je nazvao ramonda serbika. Ime Natalijina ramonda ponela je po kraljici Nataliji Obrenović. 

Biolozi kažu da je Natalijina ramonda preživela ledeno doba i da danas raste na području centralnog Balkana, u severnoj Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Srbiji. Ima je i u Botaničkoj bašti u Beogradu, a najlepša je u proleće, kada cveta. Stanište joj je u pukotinama krečnjačkih stena na nadmorskoj visini od 350 do 2.150 metara, na Suvoj planini, u Sićevačkoj klisuri. 

Na spisku je retkih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena vrsta, kao prirodna retkost.

Ono što je čini jedinstvenom jeste sposobnost da "vaskrsne" i kada je potpuno osušena. Dovoljna je jedna kap vode da oživi. Zato je zovu i "cvet feniks". Navodno je 1928. botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio osušeni cvet Natalijine ramonde i ona je nakon toga oživela.

Wikipedia

 

Uz sve svoje prirodne karakteristike i jedinstvenosti, Natalijina ramonda nosi i simboliku pobede.  

Biljka je višestruke simbolike za srpski narod s obzirom na to da se i on, poput feniksa, uzdigao posle velikih gubitaka i kroz sva iskušenja u Velikom ratu izašao kao pobednik. Ova biljka je endemska vrsta sa Kajmakčalana, gde se odigrala jedna od najvažnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, kada je srpska vojska 1916. godine odnela važnu pobedu. 

Glavni je motiv za amblem povodom Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se u Srbiji obeležava kao državni praznik. Iza cveta se na amblemu nalaze zelena i crna traka, što su boje Albanske spomenice, a nosi se na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika. Spomenica za vernost otadžbini 1915, u narodu poznatija kao Albanska spomenica, jednostepeno je državno vojno i civilno odlikovanje koje su stekli svi pripadnici srpske vojske koji su se povlačili preko Albanije u zimu 1915-1916.

I pevačica Teya Dora, koja je odnela pobedu sa ovom pesmom, pričala o simbolici koju nosi i motivima da je napiše. 

Kako je istakla, rođena je u Boru, dvadesetak kilometara od Rtanj planine, gde je naš botaničar Josif Pančić prvi na svetu pronašao primerak ramonde i ustanovio da je to endemska vrsta biljke koja je živela i pre više miliona godina.

RTS printscreen

 

-Mi svi iz Timočke krajine smo vrlo ponosni na ramondu. Ostala mi je u sećanju i kao simbol golgote naših predaka. Ceo svet slavi Dan primirja u Prvom svetskom ratu i svi znaju da je ramonda simbol tog dana kao i koliko su se Srbi žrtvovali da poraze vinovnike tog rata. Tu je naravno i duboka ekološka poruka o neophodnoj zaštiti i ramonde i svih ugroženih vrsta biljaka, ali predstavlja i nadu za neke lične stvari, jer se taj cvet diže iz pepela i može svakome da znači utehu, nadu, preporod posle ličnih nesreća i stradanja, baš kao što je to i za naš narod koji dosta patio i na kraju uspeo da se izbavi iz toga, ispričala je umetnica.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi