Krali prazne bočice od lekova, punili ih vodom, pa prodavali za hiljade evra: Srbija ušla u sistem protiv krađe lekova, a evo šta to znači

U Srbiji nema podataka o tome da li postoji organizovana krađa lekova, ali iskustva evropskih zemalja govore da su kriminalci koji se bave ovakvim stvarima veoma organizovani i teško ih je uhvatiti.

Zbog toga se naša zemlja uključila u projekat Evropske unije MEDI-THEFT, koji u fokusu ima borbu protiv krađe i zloupotreba lekova od strane kriminalnih grupa u EU i zemljama u statusu pridruživanja

Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS kaže za 24sedam da je cilj ulaska u ovaj projekat da se pronađe način za prepoznavanje organizovane krađe lekova i suprotstavljanje takvim pojavama.

- To je problem koji je skoro potpuno nepoznat u čitavoj Evropi. Italija se pozabavila tim problemom zato što su primetili da iz njihovih bolničkih apoteka, ali pre svega iz veleprodaja, kradu lekovi, a onda preprodaju u Nemačkoj. To je ono što su oni uočili pre 10 godina i odlučili da istraže šta se dešava. Onda su otkrili lanac saučesnika, lažne fakture, dokumentaciju... To je toliko bilo sve povezano i delovalo gotovo legitimno da skoro niko nije mogao da primeti da postoji problem, jer su postojali saučesnici u bolnicama, apotekama, veleprodajama i drugim mestima - objašnjava Zelić.

- Taj problem je kod njih otkriven maltene slučajno, pa se dalje otkrivao kroz druge projekte. I zato mi želimo da na ovaj način, zapravo, otkrijemo kakav je obim problema u Srbiji, jer to trenutno ne znamo. Kada su počeli da istražuju u drugim zemljama poput Velike Britanije i Švajcarske, odjednom su se pojavili ti slučajevi - objasnio je Zelić.

Krali pakovanja od lekova, pa ih punili vodom

On je rekao da je do sada bilo nekoliko slučajeva krađe lekova u Evropi.

- Jedan od najpoznatijih je slučaj "Herceptim", koji se ticao toga leka "herceptim" koji se koristi za najteže oblike kancera kod žena koje umiru od raka dojke. Nisu čak ni krali lekove, već upotrebljene bočice leka iz otpada. Onda su te bočice punili vodom i uz pomoć veleprodaja sa lažnim fakturama, koje su bile saučesnici italijanske mafije, te bočice prodavali u Nemačkoj za hiljade evra. To nije bila čak ni krađa lekova, nego krađa pakovanja! Onda su u Nemačkoj neke sestre primetile da je kapsula na bočici od gume bušena više puta i da je zalepljena običnim lepkom. Tražile su da se proveri analizom šta je unutra i otkrili da je to voda. Takođe, to su povezali i sa učestalim brojem smrtnih slučajeva žena koje su primale lek ali su, nažalost, umrle. Kada se otkrila čitava ta akcija, onda su se počeli rasplinjavati i drugi elementi te zavere - objasnio je on, i dodao da je to bio znak da se ozbiljne organizacije bave krađom i preprodajom lekova.

Profimedia

- Ima sedam ili osam kriminalnih šema koje su potpuno različite i obavljaju ih različite kriminalne grupe. Vrlo dobra kriminalna aktivnost koja se dešava ko zna koliko godina, a mi tek naslućujemo njene obime - dodao je Zelić.

On nije isključio mogućnost da se takvi lekovi nađu i u Srbiji, ali kod nas je manji rizik od toga zato što se oni u Srbiji ne mogu prodati po visokim cenama kao što mogu u Nemačkoj ili, recimo, Švedskoj.

- Za nas je manji rizik da budemo ciljno mesto, ali možemo da budemo izvor krađa ili transportna zona - objasnio je on.

Zelić dodaje da je našoj zemlji ponuđen projekat MEDI-THEFT i da smo ga prihvatili, a Srbija će biti i koordinator na Balkanu.

Dodao je da je "skoro nemoguće" da u nekoj od balkanskih zemalja nema neke vrste ovakvih zloupotreba, s obzirom na to da u mnogo razvijenim evropskim zemaljama postoje.

- Niko ne može da kaže sa sigurnošću, i možda smo mi stvarno uređeno područje gde nema nijedne krađe, ali prema statistici koja pokazuje da se to dešava i u najrazvijenijim zemljama sveta, a potpuno je nepoznat fenomen, mislili smo da je odgovorno da pokušamo da saznamo da li toga ima kod nas i koliko. I pre svega da se umrežimo sa kolegama. Jer šta ako se ukrade lek u Bugarskoj, a on treba da završi u Nemačkoj? Velika je verovatnoća da će proći preko naše zemlje. A mi možemo da ga zaustavimo na granici! Na taj način možemo da zaustavimo i ljude u drugim zemljama time što ćemo zaustaviti ukradene lekove na našim granicama - kaže Zelić.

Profimedia

Ipak, ovo ne znači da će sada u srpske bolnice ulaziti kontrole koje će proveravati masovno krađe lekova.

- Projekat je zamišljen kao baza podataka u koje svaka zainteresovana strana može da unese slučajeve i prijave za ukradeni lek. Pre svega to treba dokumentovati. Mi smo sada 10 koraka iza toga jer pokušavamo prvo da uvedemo koncept da tako nešto postoji. Ovo je stvarno početak svega toga, ali možemo reći da je, recimo, u Portugaliji to isto tako nepoznata tema. Ja sam bio na sastanku u Švedskoj i rekli su mi da za to nikada nisu čuli. Tako da nismo mi u tome lošiji od ostalih, već je samo bitno da postoji mogućnost za tako nešto, i hajde da ključni akteri, poput policije, carine, bolničkih apoteka, farmaceutske industrije, čuju da ovako nešto postoji. To je prvi korak, pa da vidimo dalje šta će se desiti - objasnio je Zelić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi