Vrata škole "Vladislav Ribnikar" prvi put otvorena posle masakra: Čujete li kako zvuči kad tišina jače ječi od najglasnijeg krika? (VIDEO)

Ekipa portala 24sedam došla je danas na mesto tuge, gde su vrata OŠ Vladislav Ribnikar otvorena prvi put posle stravičnog zločina koji se dogodio 3. maja, kada je K.K. (13) otvorio vatru na svoje vršnjake, usmrtio njih osmoro i čuvara Dragana, a ranio još šestoro.

Miris voska upaljenih sveća koje su prekrile trotoare oseća se u vazduhu. Dečiju graju koja se čuje u svakoj školi zamenila su šaputanja uplakanih nastavnika, suze i jecaji učenika, dece koja još ne mogu da se pomire sa činjenicom da nikada više neće videti svoje drugare.

Nemi od bola, u redu da se upišu u knjigu žalosti koja je postavljena ispred glavnog ulaza čekaju građani, prijatelji nastradalih i ranjenih mališana... 

Tri devojčice prilaze Knjizi žalosti. Najtužnijoj knjizi danas u Srbiji. Prilaze da napišu koju reč, poslednju poruku svojim drugarima... prilaze da im poruče nešto, ali ne mogu od suza...

24sedam/Nenad Vujanović

Plaču one, plaču ljudi oko njih... čini se i da plače čitava kolona ljudi koja mirno stoji i seća se, razmišlja, tuguje... i čeka da uputi poslednje reči za osam malih anđela i njihovog čuvara.

Od nezapamćenog krvavog pira prvi put su otvorena vrata, sa ulice se vidi mesto gde je omiljeni čuvar Dragan pao kad ga je metak tog jutra pokosio...

24sedam/Jelena Nikolić

Neki od učenika koji su, saznajemo, bili svedoci pucnjave, tu su...jedan od nastavnika došao je, zagrlio ih...kasnije zajedno ušli unutra...

- Jeste li se vi družili sa mojim A. (ime povređenog dečaka)? Ne? Aha, bili ste drugo odeljenje...anđeli moji - očiju crvenih od plača, ali uz blag, majčinski osmeh, dvojici dečaka govori žena koja je izašla iz škole i mazi ih. 

Govore nam da je to mama jednog od povređenih dečaka...

Na glavnom ulazu u  školu  su zalepljene umrlice četiri ubijene devojčice, od ukupno 9 žrtava stravičnog masakra.

Sa njih gledaju četiri anđelčića. Četiri bezgrešne duše koje sada hodaju nekim drugim ulicama, visoko iznad nas. Koje se igraju u nekim drugim dvorištima, nebeskim.

24sedam/Nenad Vujanović

Do pre neki dan, špartale su hodnicima ove velike zgrade, igrale se, učile, maštale... a danas plačemo za njima. 

24sedam/Jelena Nikolić

Nega čudna jeza izbija iz hodnika velike škole, kroz ova vrata pored kojih prolazimo. Neka zlokobna tišina koja glasno ječi.

24sedam/Jelena Nikolić

Ječi glasno kao krik anđela, kao poziv upomoć i kao pokajanje. Pokajanje što nismo uspeli da ih zaštitimo. Pokajanje nas slabašnih koji nismo shvatili kako su krhki i nezaštićeni, koliko smo im potrebni...

Ječi glasno tišina školskih hodnika i zauvek će ječati. Isto kao što će u nama uvek odzvanjati: "Zbogom mali anđeli! Izvinite i oprostite nam!"

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi