Snežana je putovala na Ognjenu Mariju, iako je upozorena da to ne čini: Tog dana ona i njen mali sin su jedva živu glavu izvukli!

Vrelo letnje prepodne, 30. jula 2009. godine Snežani je zauvek promenilo život. Srpkinja koja dugi niz godina živi u Holandiji bila je na odmoru u Srbiji. Datum povratka, sasvim slučajno, padao je na jedan od "ljutitih" svetaca Srpske pravoslavne crkve - Ognjenu Mariju. 

Ne razmišljajući o tome koji je dan i da li je svetac, Snežana se pozdravila sa familijom koja ju je ispratila na put, ne sluteći da će tog dana jedva ostati živa, kao i njen sin. 

- Došla sam da se javim bratu i njegovoj porodici. Tog jutra je bilo veoma vruće i odjednom je počeo da duva jak vetar, kao da se spremala oluja. Bio je čudan dan, nekako težak, i nije mi se sviđalo što je skoro podne a mi još nismo krenuli iz Srbije - prisetila se tog dana Snežana. 

Dok je sa rođacima komentarisala vremenske uslove i da li uopšte da krene na put, nešto joj je govorilo da ipak ostane i prespava, ali prijateljica koja se vraćala sa njom u Holandiju želela je da se ranije vrate. Snežanina snajka prokomentarisala je da je sveštenik s kojim je tog jutra razgovarala rekao da na Ognjenu Mariju ne treba ići nikud, pogotovo što je za taj dan najavljena stravična oluja.

S nekim čudnim predosećajem, tadašnja četdesetdvogodišnjakinja je krenula na put sa sinom (9) i prijateljicom. 

- Tokom celog puta do Mađarske osećala sam se umorno, nevoljno. Odlično se sećam da je pržilo sunce i padala sitna kiša. Osećala sam se napeto i sve vreme sa drugaricom komentarisala kako bi ipak bilo bolje da smo sutra ujutru ranom zorom krenuli. 

Pušila sam cigaretu i ugasila je. Moja saputnica je snimala svojom novom kamerom većinu puta, jer smo želele da Holanđanima pokažemo domovinu. U jednom trenutku sam pogledala ka njenom uređaju, prokomentarisale smo neki snimak i počele da se smejemo. U sledećoj milisekundi pogledala sam ispred sebe i shvatila da gubim kontrolu nad vozilom. 

Pokušala sam da se iz zaustavne trake vratim u svoju, ali tada je nastao haos. Pustila sam kočnicu i gas, držeći se za volan. Čula sam vrisku i osetila jak udarac u rame, pa u glavu. Isprevrtali smo se nekoliko puta. Jedino čega se sećam jeste da sam kada se auto zaustavio bila izvan vozila. Nalazila sam se kod rezervoara za gorivo, a po meni je bio benzin. 

Mahnito sam pokušavala da izvučem sina i prijateljicu, a oboje su visili o pojasevima. Njoj je bila polomljena ključna kost, vrištala je od bolova, a mom sinu je išla krv iz nosa. Uhvatila me je panika, jer sam se setila da sam pušila cigaretu, ali nisam bila sigurna da li sam je ugasila i da li je u automobilskoj pikisli, a videla sam da benzin curi. 

U tom ludilu osetila sam da je neko došao do nas, bio je to muškarac koji je počeo da nas vuče do trave, jer niko nije znao da li postoji opasnost od eksplozije. Ležeći na travi, nismo uopšte znali kakve povrede imamo, bilo je stravično. Ubrzo je došla Hitna pomoć, stavila nas na nosila i odvezla u bolnicu, u kojoj smo proveli pet dana.

Tokom našeg oporavka setila sam se da su mi, dok smo ležal sve troje na travi u Tatabanji, gde se dogodio udes, nadolazila sećanja o mom razgovoru sa familijom i snajkinim rečima da ne bi trebalo da idem na put jer je Ognjena Marija - ispričala nam je u dahu sagovornica. 

Kako je za 24sedam objasnila, od tada svake godine obeležava porodičnim ručkom 30. jul, upali sveću i zahvali Ognjenoj Mariji što su preživeli. 

24sedam/Goran Sivački

 

Navodi i da ranije nije preterano obraćala pažnju da li je svetac i da li treba nešto raditi tog dana, jer joj tempo života to nije dozvoljavao. Međutim, nakon teškog udesa, odlučila je da, kako kaže, uspori. Odlazila je često i u pravoslavnu crkvu u Holandiji, kako bi razgovarala o tom danu. Telesne povrede nisu nikada potpuno izlečene, kao ni traume. Ipak, Snežana je zahvalna na tome što niko u saobraćajnoj nesreći nije nastradao, a ovaj događaj ostao joj je kao velika lekcija. 

Ljutita Ognjena Marija 

Prema narodnom verovanju, Sveta mučenica Marina pali i kažnjava ognjem, zato je u narodu poznata kao Ognjena Marija. U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.

Deo moštiju Svete mučenice Marine čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped, kao i u manastiru Sv. Marine na planini Langa, na albanskoj strani Ohridskog jezera, posvećenom ovoj svetiteljki, koji posećuju pravoslavci, ali i muslimani.

Među vernicima pravoslavcima, Ognjena Marija (koja, inače, u narodnoj tradiciji slovi kao sestra Gromovnika Ilije i Svetog Pantelije) izaziva posebno strahopoštovanje. Toga dana (30. jula po novom, odnosno 17. po starom kalendaru) niko ne radi jer se smatra da je toga dana svaki posao netaličan i grešan, da svako ko toga dana prekrši volju božju ne može očekivati milost njegovu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi