Svi pričaju o jednakosti, a poslove i dalje namerno delimo na "muške" i "ženske": Ovo su zanimanja koja su "rezervisana" za određeni pol

Žene u Srbiji i dalje su u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce, i to se vidi na tržištu rada, u učešću u odlučivanju, podeli poslova, zaradama, u ekonomskoj sferi i obrazovanju. Međutim, to nije jedina činjenica koja zabrinjava. Rodna neravnopravnost povukla je i određene stereotipe gde se smatra da neka zanimanja jednostavno nisu za ženu ili nisu za muškarca.

Inicijativa "Digitalna Srbija" (DSI) predstavila je prošle nedelje rezultate svog najnovijeg istraživanja pod nazivom "Žene u srpskom startap ekosistemu", koje otkriva da se osnivačice startapa u Srbiji suočavaju sa brojnim dodatnim izazovima, posebno kada su u pitanju izvori finansiranja, u odnosu na startape koje pokreću muškarci.

- Prema rezultatima istraživanja, kod skoro polovine startapa koji su učestvovali u istraživanju uopšte nema žena u menadžmentu, a manje od četvrtine startapa muških osnivača ima žene u menadžmentu. Osnivački timovi u kojima ima žena u proseku imaju 41,3 odsto više non-teh osnivača nego isključivo muški osnivački timovi. To nam ukazuje da povećanje udela osnivačica ne znači samo rodno ravnopravniji startap ekosistem, već i povećanje multidisciplinarnosti u osnivačkim timovima, što je bitan faktor uspeha razvoja inovativnih ideja - rekla je za medije direktorka projekta "Preduzmi ideju" Bojana Tomić Brkušanin.

Ipak, više nije u pitanju to da "okolina" smatra da su određeni poslovi samo za jedan pol, već i većina ljudi prihvata stereotip da posao taksi vozača nije za ženu ili posao dadilje nije za muškarca.

Barmeni i konobarice

Na internetu sve češće nailazimo na oglase gde određeni lokali traže da zaposle muškarce koji će raditi za šankom, a devojke koje će raditi kao konobarice i razgovarati sa gostima.

Nikola Dimitrijević, predsednik Udruženja privatnih ugostitelja, za 24sedam objašnjava da li je to nešto što je ustaljeno u ugostiteljstvu ili postoje oscilacije, kao i kada se ovo nepisano pravilo primenjuje.

- Prvenstveno sve zavisi od lokala do lokala, u smislu težine posla, odnosno od vlasnika i ideje o tome čime se taj lokal tačno bavi. U svakom slučaju, barmeni su nekako "pobedili" i to je postao muški deo posla, ali konobari nisu i to rade i žene. Dosta zavisi od toga koliko u nekom lokalu ima posla, odnosno šta barmen radi, da li on nosi gajbe i puni frižidere ili je samo barmen koji toči piće i pravi koktele, da nema taj zahtevan fizički deo posla. Tu onda dolazi do pitanja da li bi primili neku damu ili nekog momka. Opet zavisi i od toga kakav je šank, da li je radni, kod kog nema dodira sa gostima, ili je u redovnoj komunikaciji sa njima, pa je onda možda lepše imati i neku damu u šanku. Mešovito društvo je uvek najbolje, muškarci onda urade teži deo posla, a žene lepši i lakši deo - kaže nam Nikola Dimitrijević.

Profimedia

Ipak, on kaže da su muškarci ukrali kuvarstvo od žena.

- Mada, deluje da su im one to namerno i prepustile - kaže Dimitrijević kroz smeh i dodaje:

- Mnogo je više kuvara muškaraca nego dama, i sad se to tako umrežilo da je najnormalnije da je kuvar muškarac. "Napolju" žene još i jesu glavne u kuhinji, i imate nekoliko baš vrhunskih kuvarica koje su svetska imena. Takođe, poslastičarke su majstori svog zanata. Ima dosta muškaraca koji se time bave, ali žene su pedantnije, kreativnije i preciznije. Muškarci su trapavi kad su poslastice u pitanju.

TaksistKINJE!?

Iako su profesionalni vozači javnog prevoza uglavnom bili samo muškarci, u Beogradu možemo videti i žene koje se bave ovim poslom. Naravno, neuporedivo je manje ženskog kadra, ali nešto što je nekada bio isključivo muški posao polako je postalo zanimanje za oba pola.

Za volanom taksi vozila, autobusa u gradskom prevozu i da upravlja tramvajem neretko možete videti ženu. Pa je tako rečenica "ma, nije to za žene" pomalo i izbledela, ali ne sasvim.

Vlado Bulatović, predsednik Strukovnog udruženja taksi preduzetnika SITAB, objašnjava da je to isključivo odluka žena da li će posegnuti za dozvolom da se bave ovim poslom ili će odlučiti da je to posao za muškarce, i dodaje da one koje se odluče na to štite njihove kolege.

- Ne možete tek tako da postanete taksista, pa apliciranja generalno nema mnogo. Imamo koleginice koje su odavno na taksiju, ali nemamo mnogo novih. Njih čuvamo i pazimo mnogo više nego naše kolege. Ja ih gledam kao majke i sestre. Za sada, koliko ih je, toliko ih je. Nema mnogo žena, ali mislim da je to tako s razlogom - kaže on za naš portal i dodaje:

- Mi nemamo problem da im izađemo u susret. Imao sam jednu koleginicu koja je nedavno otišla u penziju, ona je bila lafčina, ali je izbegavala da radi petkom i subotom i vozila je isključivo danju.

ATA Images/Antonio Ahel

Bulatović kaže i da žene ne treba ograničavati, jer mogu da voze i kamione, ali da postoji ogromna briga kad znate šta se sve dešava u zanimanju kao što je vozač taksija.

- Ja ne želim da govorim o tome da li je nešto muški ili ženski posao, znam samo kako se mi prema njima ponašamo i da maksimalno gledamo da im izađemo u susret. Ne nudimo ženama ovaj posao, to je isključivo njihov izbor, i uvek su dobrodošle. Sad imate žena koje voze i kamione, ništa nije problem. Samo znam da imam dve ćerke i da ni pod razno ne bih voleo da se bave ovim poslom.

Muškarci i deca? Nikako...

Još jedan od stereotipa jeste da je posao dadilje, odnosno čuvanja dece, isključivo ženski posao. Mnogi tako možda ne bi ni zaposlili muškarca da im čuva dete, ali opet sami muškarci kreću od tog stereotipa, pa ako bi se možda i bavili ovim poslom, ipak smatraju da bi to trebalo prepustiti ženama.

- Imam trojicu sinova. Sad su već veliki, jedan drugom do uveta, ali kad mi je trebalo da ih neko s veremena na vreme pričuva, ne bih imao nikakav problem sa tim da to bude muškarac. U mom slučaju čak je bilo i poželjno. Sva trojica su sportisti, možda bih manje mučio njihove dede da igraju fudbal i košarku kad ja nisam tu. Ali nikada nisam naišao na oglas ili agenciju gde ima neko muško koje bi čuvalo decu - rekao je za naš portal Siniša Dragić, otac trojice sinova, kome je bila preko potrebna pomoć, jer su on i supruga radili po 10 sati dnevno.

Isti slučaj je i sa vaspitačima. U koji god vrtić da zavirite, muškarca možete videti samo ako je doveo ili došao po svoje dete.

Situacije su takve i u mnogim zanatskim poslovima, kao što su zanimanja električara i vodoinstalatera, gde nećete videti ženu, jer opet, ona misli da je to muški posao, a tako misle i oni kojima je pomoć ovih zanatlija potrebna.

Ipak, žene su se izborile za svoje mesto u vojsci i policiji, što je prvo bilo nepojmljivo, pa retko, a sad je čak i poželjno.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi