"Majke nose mrtvo dete po tri meseca, a ti tu dramiš zbog nekoliko dana": Ispovest mlade Šapčanke koja je preživela pakao u porodilištu

Milica Filipović (24), iz Šapca, devojka je koja je pretrpela pravu torturu u porodilištu u koje je došla da bi spasla svoju bebu, a kući se vratila bez nje. Mlada Šapčanka je torturu preživela u januaru 2020. godine, kada je bila u petom mesecu trudnoće, a za 24sedam je ispričala šta je sve trpela u porodilištu GAK "Narodni front".

- Moja agonija je počela kad mi je iz nekog razloga skoro pa nestala plodova voda. Međutim, to ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem, trudnoća se u takvim slučajevima redovno nastavlja, voda se jednostavno ubrizga. Moj doktor u Šapcu, gde su mi vodili trudnoću, pomislio je da je reč o nekoj genetskoj grešci ili da kod bebe postoji neka mutacija. Ali prenatalni test je potvrdio da je beba zdrava, pa me je on uputio u Beograd, u GAK "Narodni front". Tada je sve krenulo nizbrdo - počinje svoju priču Milica Filipović.

Ona navodi da su u porodilištu prvo odbili da je prime zato što joj je falio "jedan papir", a onda su se narednih pet dana vodile polemike o tome da li ima dovoljno vode da bi se to ubrizgavanje pokrenulo ili je to, kako kaže, "pobačaj u startu".

- Naime, postoji pravilo u medicini da se, kada je količina plodove vode ispod 25 jedinica,  povodom toga ništa ne preduzima, jer je jasno da beba neće preživeti. A kada je preko 25, voda se ubrizgava. Meni su, tako, nekoliko dana to merili, i različiti doktori govorili su mi različite rezultate - jedan kaže 50, drugi 20, treći 15... A ja sam tada samo molila Boga da neko izmeri da imam dovoljno vode da održim bebu. Količina te plodove vode meri se "odokativnom" metodom, i zbog toga mi nije bilo jasno kako je moguće da toliko odstupaju jedan od drugog. Na kraju, ipak su pristali da mi urade zahvat i ubrizgaju vodu, ali videlo se da doktor nije bio uopšte zainteresovan za to što radi. Sumnjam da je prilikom tog procesa došlo do greške, jer se videlo da psihički nije bio prisutan, sve vreme je pričao telefonom i razgovarao sa sestrom - objašnjava nam Milica.

Pixabay

Nažalost, njena beba je sutradan preminula.

- Nije mi jasno kako se to dogodilo baš tada, dan posle te intervencije, a obdukcijski nalaz nikada nisam dobila jer ih "Narodni front" prikriva. Posle toga su me poslali u sobu, a sestra je došla i rekla mi: "Opusti se, biće drugo dete, mlada si", što mi je bilo poražavajuće. Naredna četiri dana su mi izazivali porođaj lekovima, ali bezuspešno, i tada sam se žalila. Jedino objašnjenje koje sam dobila je da je to sve u skladu s procedurama. Peti dan sam pitala doktorku da li postoji mogućnost da dobijem sepsu, jer mi posle intervencije ništa nije rađeno, a beba je bila u mom stomaku. Ona mi je na to odgovorila: "Majke nose mrtvo dete po tri meseca, a ti tu dramiš zbog nekoliko dana." Tada sam ostala u potpunom šoku, ali to nije bio kraj - kaže Milica.

- Sledeći dan su mi rekli da će da mi urade pobačaj, samo je bilo pitanje da li će to da obave pod  totalnom anestezijom ili indukcijom, što je bolnije. Odabrala sam indukciju, jer nisam želela da izgubim mogućnost da u budućnosti imam dete. Pre intervencije potpisala sam dokument da na sopstvenu odgovornost pristajem na proceduru. Dali su mi tri injekcije. Tada su mi rekli da su započeli proceduru i da je jako čudno što nemam nijednu kontrakciju. Tek nakon pete injekcije dobila sam kontrakcije, i to posle 10 minuta. Počele su prave kontrakcije na tri minuta, a ubrzo i na dva. Tada sam otišla u sobu kod sestre koja je gledala seriju i rekla joj da imam prave kontrakcije i da je vreme za porodilište, ali me ona nije ni pogledala, samo mi je odgovorila da to nisu kontrakcije i da se vratim u sobu. Pomislila sam da žena verovatno zna bolje od mene i vratila sam se u krevet. Međutim, kontrakcije su počele da se javljaju na po pola minuta, a ja sam nosila malu bebu od 300 grama, za to nisu bile ni potrebne takve kontrakcije - kaže ona.

Milica objašnjava da je sestra, kada ju je ona obavestila da se sve brzo odvija, samo podigla glavu i besno joj rekla da ukoliko misli da su to prave kontrakcije, ona nema ništa protiv toga da Milica sama ode u kupatilo, uzme gusku i pobaci bebu u to.

- Od šoka nisam mogla ništa ni da joj odgovorim. Samo sam rekla ženama koje su bile sa mnom u sobi da idem u kupatilo da to uradim, jer nemam izbora, i da ću se skloniti da one to ne bi morale da gledaju. Nisam ni stigla da uđem u kabinu od kupatila a beba je izašla, uhvatila sam je u ruku. Promolila sam glavu kroz hodnik da niko ne bi video bebu, samo da pozovem sestru, ali mi ona nije odgovarala, iako sam bila na 10 metara od nje. Žene koje su me čule na kraju su je dozvale. Ona je došla do mene i rekla mi je: "A, pa ti si bila ozbiljna, mislila sam da to nisu prave kontrakcije" - priča mlada Šapčanka za 24sedam.

Pixabay

 

Kako kaže, sestre su je odvezle do porodilišta kao da voze kolica sa prljavim vešom.

- Kada su me smestile u porodilište, došla je jedna doktorka koja je počela da viče na mene jer sam pila vodu tokom dana, što su mi sestre preporučivale da radim da ne bih dehidrirala jer sam povraćala. Ona je rekla da ne može da mi da anesteziju jer sam pila vodu i zato mi je reviziju koja se obavlja posle pobačaja radila naživo. Nakon toga sam nekoliko sati ostala da ležim, jer sam bila na praćenju, i sve vreme sam bila u šoku. Tada mi je prišao momak koji mi je dao da potpišem neki papir da sam videla bebu i da je ona mrtva. Papir jesam videla, ali nisam mogla detaljno da ga pročitam u polusvesnom stanju, pa sam ga samo potpisala. Međutim, on je posle toga još dva puta došao jer je, navodno, prvo pogrešio pol bebe, pa sam i to morala da potpišem, a onda je greška bila moje godište, i to je trebalo da potpišem kao treći papir, a navodno isto priznanje. Tada sam tražila načenika, nisam želela da potpisujem ponovo, jer nisam bila svesna toga šta da potpisujem. Odgovorio mi je da je moje samo da potpišem, a ne da se raspitujem za načelnika. Tražila sam da mi onda da ili pocepa prethodna dva primerka i da ću da potpišem treći, ali se on posle toga više nije vratio, niti je došao načelnik - kaže Milica.

Ona objašnjava da je na Fejsbuku formirala grupu "Stop nasilju u porodilištima" i da joj je sada prioritet da sakupi priče žena koje su proživele slična iskustva, jer je svesna toga da njen lični slučaj ne može ništa da promeni. Za samo mesec dana od kada grupa postoji 35 žena se javilo sa svojim iskustvima. Milica kaže da ima mnogo jezivijih priča od njenih i da je to ono što je zaista poražavajuće.

- Dve priče su me posebno potresle, jedna je od žene koja je ispričala da su joj bebu posle pobačaja bacili u WC šolju i pustili vodu, a druga od žene koja ima potpuno oštećenje sluha, a koju je doktor iz Kragujevca ošamario jer ga nije slušala. Problem je što ni te dve žene ni ja nismo jedine, ovakvih slučajeva poput naših je mnogo. Mislim da tome može da se stane na kraj ako probudimo svest kod ljudi da se to zaista događa u našim porodilištima - zaključuje Milica Filipović.

Novinari portala 24sedam kontaktirali su GAK Narodni front, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore o ovom slučaju.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi