Nova pravila za digitalna tržišta: EU izglasala predloge za bolju kontrolu oglašavanja

Odbor za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta prošle nedelje je izglasao Akt o digitalnim tržištima. Što je najvažnije, usvojeni su i predlozi o boljoj kontroli oglašavanja na internetu i transparentnom poslovanju najvećih internet trgovaca.

Sigurno se svakom desilo da jednom pogleda neki oglas na internetu i onda ga on prati stalno, koju god stranicu da posećuje.

Zabrana praćenja maloletnika

- Čak 98,5 odsto prihoda Fejsbuka i 83 procenta prihoda Gugla ostvaruje se oglašavanjem. Građani često nisu svesni koliko velike onlajn kompanije profitiraju na našim podacima, raspoloženju, zdravstvenom stanju, interesima i slično. Da nas neko tako prati na ulici, bilo bi zabranjeno, ali na internetu je sve dozvoljeno – izjavila je Biljana Borzan iz ovog odbora.

Ona je objasnila da ovaj predlog zabranjuje i praćenje maloletnika na internetu u svrhu oglašavanja, a odraslima omogućuje lakšu zaštitu i kontrolu, piše Politika.

Ovakvo rešenje, kojem se okreće evropsko tržište, poklopilo se sa aktivnostima "Epla”, koji je nedavno omogućio svojim korisnicima da isključe praćenje za neke aplikacije, a koliko je to bilo interesantno korisnicima, pokazuje podatak da je 97 odsto iskoristilo tu mogućnost.

- Ovaj predlog donosi veću transparentnost u slučaju velikih platformi poput Gugla i Fejsbuka, kojima je zabranjeno da posebno ističu svoje sadržaje. To je posebno važno posle presude protiv Gugla u vrednosti od 2,42 milijarde evra jer je pružao veću vidljivost svojim uslugama u pretraživaču. Ovim predlogom EU ide direktno protiv samovolje digitalnih giganata, i to u cilju zaštite potrošača - objašnjava Borzanova.

Bolja zaštita potrošača

Inače, da podsetimo, Akt o digitalnim uslugama, kao osnovni dokument regulisanja ovih prava na tržištu EU, donet je još u decembru prošle godine. Njime se uređuje odgovornost pružalaca digitalnih usluga koji su posrednici između potrošača i robe, usluga i sadržaja. Cilj donošenja ovih propisa je bolja zaštita potrošača i stvaranje pravednijeg digitalnog tržišta. Pravila se primenjuju na nivou cele EU, a za godinu dana preduzeto je dosta na suzbijanju nezakonitog sadržaja, a doneta su i nova pravila o sledljivosti poslovnih korisnika na stranicama koje se bave kupoprodajom kako bi se lakše otkrivali prodavci nezakonite robe.

Pixabay

Pandemija je očigledno samo ubrzala uređenje ovog dela tržišta budući da internet platforme imaju sve važniju ulogu u svakodnevnom životu.

Pošto je izvesno da će se sve više ljudi okretati poslovanju preko mreže, logično je da se postavljaju, kako kažu, temeljna prava u ovoj oblasti, ali i sigurnije okruženje, koje će omogućiti potrošačima bezbedniju komunikaciju i trgovinu preko interneta.

Ova pravila su doprinela i tome da internet platforme više brinu o svojim korisnicima i omoguće im validne i blagovremene informacije o tome ko prodaje određeni proizvod ili uslugu. To će doprineti otkrivanju nepoštenih trgovaca i zaštiti kupaca od, na primer, krivotvorenih ili opasnih proizvoda.

Osnovni pravni okvir još iz 2000.

Potrošači s druge strane imaju priliku da to prijave, navodi se u Aktu o digitalnim uslugama.

Inače, ovaj dokument ili skup pravila je samo nastavak Direktive o elektronskoj trgovini, koja je doneta 2000. godine i koja je pružala osnovni pravni okvir za pružanje digitalnih usluga u EU.

Jasno je da se u poslednje dve decenije mnogo toga u ovoj oblasti promenilo i da je bilo neophodno ažurirati i pravila. S jedne strane internet poslovanje je donelo brojne inovacije i omogućilo pre svega prekograničnu trgovinu u EU i van nje i brojne poslovne mogućnosti, ali i rizike, najviše za zloupotrebu prava korisnika, zaštitu njihovih ličnih podataka i samu trgovinu.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi