Mećava u Teksasu: Da li je zelena energija smrt za SAD, ali i svet?

Neobično snažna snežna oluja u Teksasu, koja je dovela do prekida snabdevanja električnom energijom i više desetina smrtnih slučajeva, izazvala je i žestoku političku raspravu o „čistoj energiji“, pošto su zagovornici fosilnih goriva za nestašice optužile „nepouzdanu energiju vetra“, pišu svetski mediji.

Nakon što je više od tri miliona Teksašana ostalo bez struje ili tekuće vode usled problema na električnoj mreži, nad budućnošću američkog snabdevanja energijom razvio se gnevni politički spor, piše londonski “Tajms”.

Povećana potražnja zbog grejanja preopteretila je električnu, ali i uzburkala političku mrežu, objašnjava BBC.

Snabdevanje gasom i strujom je isprekidano i vlasti navode da je potrebna bezbedna ravnoteža u ponudi i potražnji kako bi se izbegao još jedan veliki prekid u snabdevanju električnom energijom, prenosi svetske medije Radio Slobodna Evropa, ukazujući na to da su izuzetno niske temperature dovele do smrzavanja vetroturbina, ali i ključne opreme u gasnim i nuklearnim postrojenjima.

Nezavisni, ali nepripremljeni

S druge strane, ukazuje BBC, Teksas je jedina država u SAD sa nezavisnom elektroenergetskom mrežom, što znači da u velikoj meri zavisi od sopstvenih resursa.

To u normalno vreme dobro funkcioniše, jer je Teksas veliki proizvođač energije, i fosilne i obnovljive, i može da obezbedi dovoljno za svoje stanovništvo i da izvozi u druge države. Međutim, ističe BBC, kada je infrastruktura pod pritiskom, kao na primer tokom hladnog vremena, veći deo te savezne države ne može da se poveže s drugim mrežama u SAD da bi nadoknadio nedostatak.

Ledeni talas ove nedelje je izazvao više od 30 smrtnih slučajeva širom SAD, dok su neki gradovi zabeležili najniže temperature u više od pola veka.

Republikanski guverner Teksasa Greg Abot pokušao je da za nestašice struje okrivi obnovljive izvore energije i sugerisao da je kriza pokazala nedostatke u planu Demokratske partije za smanjivanje zavisnosti od nafte i prirodnog gasa, mada je priznao da obnovljivi izvori energije čine samo 10 odsto snabdevanja te države i da su i postrojenja za prirodni gas i ugalj i nuklearna elektrane imali probleme.

– Ovo pokazuje da bi novi zeleni dogovor bio smrtonosan dogovor za SAD – rekao je Abot za Foks njuz.

Savet za električnu pouzdanost Teksasa (Electricity Reliability Council of Texas – Ercot), koji upravlja državnom elektromrežom, saopštio je da su sistemi za prirodni gas, ugalj i nuklearnu energiju odgovorni za skoro dvostruko više havarija nego snegom pokriveni solarni paneli i zaleđene vetroturbine, posle čega je Abot tražio da čelnici saveta podnesu ostavke zbog uskraćivanja informacije.

Predstavnici Demokratske partije, s druge strane, optužuju Abota da se nije pripremio za oluju i da sve druge krivi za haos, osim sebe, pošto je energetska mreža Teksasa, kako kažu, zastarela. Kritičari, ukazuje „Tajms“, tvrde da je energetsko tržište u Teksasu značajno deregulisano, zbog čega snabdevači nemaju puno podsticaja za investicije u sistem tako da može da bude otporan na niske temperature.

Upozoreni na vreme

Teksaški energetski regulatori već su upozoravali na nestašice krajem prošle nedelje, kako su temperature u toj državi pale ispod nule, izazivajući zamrzavanje vetroturbina, dok su, ističe list, postrojenja na gas i ugalj pojačala proizvodnju kako bi pokrila manjak energije od vetra, pošto se mnogo bolje drže tokom hladnog vremena nego vetroturbine.

Tek s padom temperature ispod minus deset stepeni celzijusa u ponedeljak, 15. februara, neke konvencionalne elektrane, uključujući nuklearnu, počele su da imaju problema, što se poklopilo s rastom potražnje za grejanjem. U gasnim postrojenjima je takođe ponestalo goriva, jer su se cevovodi zamrzli.

Između 8. i 16. februara, energija vetra je pala za 93 odsto, dok se od uglja povećala za 47 odsto, a od gasa za 450 odsto, navodi „Volstrit džurnal“ pozivajući se na zvanične podatke. A ipak industrija obnovljive energije i njeni medijski zastupnici kritikuju što gas, ugalj i nuklearnu energiju nisu iskorišćeni 100 odsto tokom arktičkog udara, iako su vetroturbine zakazale skoro 100 odsto.

Pročitajte još:

24sedam istražuje: Da li je minimalac u Srbiji veliki?

Litar goriva poskupeo i do osam dinara, a cena će zbog rasta akcize uskoro biti još veća

Politička poenta je da je električnoj mreži koja sve više zavisi od subvencionisane, ali nepouzdane energije vetra i sunca, potrebna osnovna energija da bi izdržala skok u potražnji, ističe dnevnik, uz ocenu da je gas od ključnog značaja, ali da nije toliko pouzdan kao nuklearna energija i ugalj. Političari i regulatori to ne žele da priznaju, jer su isključivali nuklearne elektrane i termoelektrane da bi udovoljili gospodarima klimatskih promena, piše konzervativni list, dodajući da javnost plaća cenu.

Ova politizacija hladnog vremena u ogromnim delovima SAD odvija se u vreme kada je predsednik Džo Bajden borbu protiv klimatskih promena postavio kao jedno od ključnih načela svoje administracije, vraćanjem u Pariski klimatski sporazum, zabranom bušenja za fosilna goriva na federalnom tlu i otkazivanjem spornog cevovoda „Kiston iks-el“ (Keystone XL).

Teksaški fijasko nudi mnoge lekcije o tome kako da se održi snabdevanje strujom, ali nijedna od njih nije da se otkaže prelazak na čistije izvore energije, ističe u uredničkom komentaru „Vašington post“.

Sada dok milioni plaćaju cenu, kriviti obnovljive izvore energije je neiskren način da se postignu politički poeni i svali krivica, ukazuje list, dodajući da čovečanstvu ne preostaje ništa drugo nego da pređe na čistije izvore energije, ali da će biti potrebno pametno planiranje kako bi se osigurala pouzdanost.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi