Zelena Evropa: Česi odustaju od uglja, Danci i od nafte

Svet ubrzano ide prema zelenoj ekonomiji – Češka će zatvoriti proizvodnju u rudnicima uglja do 2038. godine a Danska od 2050. više neće vaditi naftu u Severnom moru

Ekolozi su u Češkoj tražili da se od uglja odustane i ranije, lekari su potpisali peticiju s upozorenjem na posledice trajnog zagađenja vazduha zbog termoelektrana ali „2038. predstavlja predstavlja kompromis“, rekao je ministar industrije Karel Havliček, predstavljajući završni izveštaj u petak.

Ugalj, od kojeg je 2019. napravljeno 49 odsto električne energije u Češkoj, sada bi trebalo da zamene obnovljivi izvori energije i postojeći i novi nuklearni reaktori.

“Imamo jasne putokaze za razvoj nuklearne energije”, rekao je Havliček ali situacija u praksi nije baš tako jednostavna.

“Problemi” sa Kinom i Rusijom

Glavni češki proizvođač struje ČEZ, koji je u većinskom vlasništvu države (70%), planirao je da pre kraja 2020. raspiše tender za izvođača radova na bloku od 1.200 MW u elektrani Dukovani i da izabere pobednika 2022.

Projekat je vredan najmanje 7,24 milijarde dolara i predstavlja najveći do sada češki investicioni posao a uključuje obavezu države da kupuje struju iz postrojenja po profitabilnim uslovima za ČEZ.

Tender za izbor kompanije mogao bi , međutim, biti odložen nakon što su bezbednosne službe i opozicione partije izrazile bojazni oko mogućeg učešća ponuđača iz Kine i Rusije.

Prema dokumentu u koji je Rojters imao uvid, radna grupa sastavljena od obaveštajnih i spoljnopolitičkih zvaničnika, koja deluje pri ministarstvu unutrašnjih poslova, želi da se uslovima tendera osigura da će ponuđači iz zemalja koje predstavljaju bezbednosni rizik biti diskvalifikovani.

Češka vlada kaže da “nema drugi izbor osim nuklearne energije” da bi ispunila klimatske ciljeve EU. Zbog toga pokušava malo i da trguje i kaže da će podržati više klimatske ciljeve na evropskom nivou ako Brisel odobri zahtev za planiranu državnu pomoć za izgradnju novog nuklearnog bloka.

Ključni problemi su troškovi i finansiranje, s obzirom na kašnjenja i prekoračenja troškova na drugim projektima, odluka Nemačke da odustane od nuklearne energije, kao i nespremnost ČEZ da preuzme rizik projekta koji favorizuju političari a koji mu se možda nikada neće isplatiti.

Danska više neće „ribariti“ naftu

I dok Česim kao i ostatak EU, ubrzano odustaje od uglja, Danci odustaju i od nafte. Parlament je podržao u četvrtak predlog vlade da se do 2050. okončaju sve aktivnosti istraživanja i vađenja nafte i gasa u Severnom moru i da se otkaže najnoviji krug izdavanja koncesija.

Danska je prošle godine usvojila jedan od najambicioznijih klimatskih ciljeva na svetu, odlučivši da smanji emisije ugljendioksida za 70 odsto do 2030., a na neto nulu do 2050.

„Stavljamo tačku na doba fosilnih goriva“, rekao je ministar za klimu, Dan Joergensen.

Pročitajte još:

Sve nedoumice oko izmene poreskih zakona: Šta se menja u porezu na imovinu i ko će plaćati više?

Pokretanje biznisa: Teško do novca, ali to možda i nije loše

Danska je najveći proizvođač nafte i gasa u Evropskoj uniji, pošto je iz EU izašla Belika Britanija a obližnja Norveška koja je veći proizvođač, nije član Unije.

Procenjuje se da će Danska ove godine da proizvede 83.000 barela sirove nafte i još 21.000 ekvivalenta barela nafte.

Obustava vađenja 2050. godine znači će gubitak veći od 2,1 milijardu dolara, procenilo je ministarstvo klime, energetike i komunalnih usluga.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi