Privredni rast: Uz državnu stimulaciju sada realno plus šest odsto

Nekoliko pozitivnih promena u svetu i ekonomskoj politici Srbije, među kojima su visoke cene za proizvode koje izvozimo i rebalans budžeta, utiču na to da sve više međunarodnih finansijskih institucija povećava prognozu srpskog privrednog rasta na šest odsto u ovoj godini, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je jutros da je povećala prognozu rasta Srbije za ovu godinu na šest odsto, što je duplo više od njene procene iz septembra 2020. kada je predviđala rast od tri odsto.

Poljoprivredna godina pod znakom pitanja

Za Srbiju je, naglašava Milojko Arsić, uvek važno i kakva će biti poljoprivredna sezona, pošto, podseća, naš BDP dosta zavisi od poljoprivrede. Navodi da su do skoro izgledi za poljoprivredu bili odlični, ali da se sada postavlja pitanje da li će takvi i ostati s obzirom na visoke temperature koje već ostavljaju posledice, na primer, na maline ako važan izvozni proizvod.

Međunarodne finansijske instituce povećavaju prognozu privrednog rasta za Srbiju zbog nekoliko pozitivnih promena koje ukazuju na veći rast naše privrede, ukazao je Arsič na predstavljanju novog broja ekonomskog časopisa Kvartalni monitor (izdanje FREN-a).

Arsić navodi da je najvažnija od tih promena rebalans budžeta kroz koji su, dodaje, značajno povećani fiskalni stimulansi i javne investicije koje će po gotovo nepromenjenim uslovima povećati stopu rasta BDP-a za više od jedan procentni poen.

Arsić kaže da su značajno povećani i transferi koje država daje građanima i privredi, dodajući da oni takođe utiču na rast privrede.

– Gruba neka procena je da je zbog rebalansa budžeta povećana stopa rasta za oko dva odsto – navodi Arsić.

Drugi faktor koji utiče na veću stopu privrednog rasta jesu povoljne cene na svetskom tržištu za Srbiju, kaže Arsić, odnosno visoke cene za proizvode koje izvozimo, poput poljoprivrednih proizvoda i metala.

Doskora su bile povoljne i uvozne cene, poput energenata. Arsić ističe da je srpska privreda tri meseca imala korist od niskih cena nafte.

Još jedan faktor koji utiče na rast srpske privrede je i brži oporavak evropskih i svetskih privreda.

– Takođe, raste tražnja za proizvodima iz Srbije, povećavaju se strane direktne investicije, tako da će i to da utiče na privredni rast, i zato je sada prilično realno očekivati rast od oko šest odsto – naglašava Arsić.

Pročitajte još:

Šta donosi izmena Zakona o zaštiti potrošača: Manje muke sa sudovima i bolja kolektivna zaštita

Najnovija prognoza EBRD: Privreda Srbije će porasti za šest procenata u 2021. godini

Međutim, ukazuje da još uvek postoje rizici u svetu i Srbiji koji bi ugrozili rast privrede, a neki od tih rizika vezani su za razvoj pandemije i moguće pojavljivanje novih talasa tokom jeseni ili zime, zbog čega bi ponovo bile uvedene neke rigorozne epidemiološke mere.

– Drugi faktor koji može da utiče na oporavak svetske i srpske privrede jeste ako se ispostavi da je rast inflacije dugotrajniji. Tada će centralne banke morati da primene neke mere restriktivne monetarne politike, povećanje kamatnih stopa i slično, koje bi uticale da se uspori oporavak privrede – naveo je Arsić.

Autori Kvartalnog monitora ocenjuju da će umesto prvobitnog planiranog fiskalnog deficita od tri odsto BDP-a fiskalni deficit, nakon rebalansa biti između šest i sedam odsto BDP-a što će da vodi daljem rastu javnog duga.

Procenjuju da će javni dug Srbije do kraja godine preći nivo od 60 odsto BDP-a.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi