Stanogradnja stagnira, pitanje je šta je sa cenama
Investitori i dalje oprezni sa planovima o gradnji, pokazuje broj zatraženih građevinskih dozvola, a statistika iz različitih izvora ne daje jasnu sliku o isplativosti i cenama stanova
Građevinarstvo u Srbiji, kao veoma važna privredna grana, nastavlja da stagnira, što su potvrdili i podaci za jul. Nećkanje investitora koji ne mogu da procene isplativost ulaganja pokazuju i građevinske dozvole, kojih je, prema danas objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tog meseca u čitavoj zemlji izdato 2.653.
To je za dva odsto manje dozvola zatraženih i dobijenih za ukupan građevinski sektor, u odnosu na isti mesec 2023. godine. To je za ekonomiju koja privredni rast zasniva na velikom broju infrastrukturnih radova nepovoljan razvoj situacije, a kod onog što je popularnije u široj javnosti – gradnji stanova – situacija je i nešto lošija.
Broj dozvola za izgradnju stanova je u julu bio 3.001, što je 3,2% manje nego prethodnog jula. Srećom, i pored ovog pada, ukupan broj dozvola za stanove za prvih sedam meseci ove godine od 18.485, i dalje je „u plusu“ u odnosu na isti period prošle godine (2,88%).
Cene nastavile rast, ali ne i na najvećem tržištu – u Beogradu
Prema podacima RZS, prosečna cena stanova novogradnje u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine iznosila je 215.481 dinar (1.842 evra) po kvadratnom metru, što predstavlja povećanje od simboličnih 0,8% u odnosu na prvo polugodište 2023. godine. Razlike u ceni su regionalno ogromne – od 520 evra u Bujanovcu do 4.450 evra u beogradskoj opštini Savski venac.
Međutim, pad cene na najvećem tržištu u zemlji, onom prestoničkom, mnogo je veći od proseka. U beogradskim opštinama prosečna cena u gradskim naseljima opala je za 2,3%, na 2.626 evra.
Na drugom po veličini tržištu, u Novom Sadu, cena je porasla za velikih 16%, na prosečnih 1.970 evra, zatim u Nišu za desetak odsto, na oko 1.500 evra, a u Kragujevcu za 5%, na prosečnih 1.385 evra.
Suludi rast cena
Koliko je srpsko tržište nekretnina suludo, ilustrativno pokazuju podaci RGZ o zbirnom rastu cena u odnosu na pretpandemijski period. Stanovi su polovinom ove godine bili za 65% skuplji nego što su bili u prvom tromesečju 2019. godine.
Prosečna plata je za isto vreme, doduše, porasla još više - 80%, sa 463 na 834 evra, ali kada se pogleda cena stana od 60 kvadrata, cela perspektiva je malo drugačija. Sa 67.000 evra, cena za tu kvadraturu stigla je na više od 110.000.
Ali, ovaj rast (gde ga ima) posledica je većeg rasta u prvom tromesečju, pokazuju podaci o prodaji nekretnina iz Republičkog geodetskog zavoda. Prema podacima RGZ, međugodišnja stopa rasta cena na nivou Srbije u drugom kvartalu je bila 4,68%, a u prvom 5,18%, i time se nastavlja trend usporavanja koji traje već sedam uzastopnih kvartala.
Naznake oporavka ili...
Tržište stanova u Srbiji u drugom tromesečju 2024. godine pokazuje, kako to opisuju iz RGZ, „značajni preokret“ beležeći umeren rast u broju transakcija i obimu prometa prvi put nakon pet uzastopnih kvartala međugodišnjeg pada. Ali, i ovde je regionalna razlika ogromna.
U celoj Srbiji broj ugovora o kupoprodaji stanova povećan je za 7,5% u drugom kvartalu 2024. u odnosu na isti period prošle godine. Ukupna vrednost tih stanova je bila 978 miliona evra, s rastom od 7,3%
Međutim, ovaj prosek „ne vuče“ naviše najveće i najplatežnije tržište, Beograd, već mnogo siromašnija „Južna i Istočna Srbija“. U ovoj kategoriji povećanje broja kupoprodaja stanova je 16,7%, a porast vrednosti prometa 37%. Tu je i cena najviše skočila - 7,40% međugodišnje.
Nešto manji rast je u regionu Vojvodine – 14,03% više kupoprodaja i 35,7% rasta vrednosti i 4,49% rasta cene kvadrata, dok je umereniji u regionu „Šumadija i Zapadna Srbija“ – 9,7% - 22,22% - 5,05%.
Suprotno ovim trendovima, preskupi Beograd je zabeležio blagi pad broja kupoprodaja stanova za 0,57%, smanjenje vrednosti prometa 5,61%, ali i dalji rast cene kvadrata od 3,98%.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari