Srbiju čeka "zelena carina": Evo koliko će nas koštati karbonska taksa i da li je privreda uopšte spremna na CBAM mehanizam

Evropski parlament je 20. decembra 2022. usvojio CBAM mehanizam koji je zvanično počeo da se primenjuje od 1. oktobra ove godine, a ta obaveza je već zakucala i na srpska vrata jer je u sistemu karbonskih taksi i naša država.

Karbonska taksa se odnosi na uvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije i cementa koji su proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida (CO2), nego što je dozvoljeno standardima koje je odredio Brisel.

Međutim, Srbija je do 2026. godine u režimu prelaznog perioda odnosno srpske kompanije koje izvoze u Evropsku uniju moraće do tada samo da prijavljuju emisiju ugljen-dioskida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa. Posle toga počinje obaveza plaćanja poreza za emitovani ugljen-dioksid, a ova norma skupo bi mogla da košta Srbiju ukoliko ne preduzme određene mere za dekarbonizaciju. 

Profimedia

Prema proceni stručnjaka, CO2 taksa godišnje bi Srbiju koštala između milijardu do dve milijarde evra. Razlog za tako visok ceh krije se u činjenici što proizvodimo 70 odsto električne energije iz uglja, a ako je suditi po planovima EPS-a, njihovi zeleni projekti u naredne tri godine, neće moći značajnije da smanje procenat udela termo-sektora.

Prema mišljenju ekonomiste Ivana Nikolića, koje je izneo u autorskom tekstu u časopisu Makroekeonomske analize i trendovi (MAT), cilj ovih mera EU je da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte.

- Mehanizam će negativno delovati na konkurentnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. To se odnosi i na one kompanije koje posluju u Srbiji. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom (gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija, cement) Srbija je tokom 2021. bila rangirana kao 16. partner EU. Proizvodi ovih pet sektora činili su 11,8 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU. Poskupljenje proizvoda iz Srbije može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici - naveo je Nikolić.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi