Šta donosi novi Zakon o duvanu: Pitanje ekologije ostaje otvoreno

Maloletnici neće više moći da kupuju vejpove, pafove, jednokratne i dopunjive elektronske cigarete, neduvanske proizvode sa i bez nikotina jer će im to biti zabranjeno prema novom Nacrtu o izmenama i dopunama Zakona o duvanu koje bi trebalo da budu usvojene do kraja godine. Ako je ovaj deo nacrta zakona nesporan postoje i članovi ovog dokumenta koji su, najblaže rečeno, polarizovali javnost. Jedan od njih izazvao je ekološko pitanje šta ćemo sa otpadom od vejpova i pafova jer statistika pokazuje da se u Srbiji mesečno proda čak milion takvih proizvoda?

Iako ne sadrže duvan, vejpovi i pafovi su štetni po zdravlje, pa država namerava da maloletnicima ograniči pristup ovim proizvodima. Ministarstvo finansija je zato izradilo novi Nacrt o izmenama i dopunama Zakona o duvanu.

- S obzirom na to da se tržište duvana i duvanskih proizvoda kontinuirano menja, idući u smeru razvoja novih i alternativnih proizvoda koji u svom sastavu ne sadrže duvan, ali sadrže nikotin ili arome bez nikotina, a namenjeni su pušenju ili oralnoj upotrebi, Ministarstvo finansija uvidelo je potrebu da se ovi proizvodi precizno definišu, kao i da se reguliše poslovanje privrednih subjekata koji obavljaju delatnost u vezi sa novim i alternativnim proizvodima na tržištu Srbije – piše u saopštenju Ministarstva finansija.

Postoje i „srodni proizvodi koji ne sadrže duvan“

„Srodni proizvodi koji ne sadrže duvan“ su nova kategorija proizvoda koju po prvi put definiše novi Nacrt izmena i dopuna Zakona o duvanu i to su: tečnost za punjenje elektronskih cigareta, biljni proizvodi za pušenje odnosno zagrevanje i proizvodi za vodenu lulu odnosno arome za nargilu.

Zakon predviđa elektronske cigarete kao uređaje za zagrevanje duvanskog, odnosno biljnog proizvoda koji se koristi za inhaliranje pare, a u toj grupi su elektronska nargila, olovka za vejping ili vejp, elektronska lula i bilo koji elektronski sistem za inhaliranje pare. Na osnovu zakona, elektronska cigareta može biti za jednu upotrebu ili punjiva.

Takođe, nacrt zakona definiše i “ostale duvanske proizvode” i  to: duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje ili burmut i snus. 

Inače, javna rasprava o ovom nacrtu zakona počela je 8. septembra i trajaće do 28. septembra do kada je Ministarstvo finansija dalo rok za sve predloge, sugestije i primedbe.

Ekolozi: Ispraviti nedostatak regulative o zaštiti životne sredine

Otpad od elektronskih cigareta vremenom postaje sve opasniji po životnu sredinu i na to upozoravaju ekolozi.

- Dolazi nova generacija proizvoda koja sadrži zdravstveno manje štetnih sastojaka, ali je kompleksnija u ekološkom smislu zbog svojih komponenti, pre svega, litijumske baterije. Zbog toga je neophodno ispraviti nedostatak zakonske regulative koja uređuje oblast zaštite životne sredine. Recimo, vejpovi podležu akcizama i veoma je bitno da se iz tih akcija dovoljno sredstava izdvaja za pravilan tretman opasnog otpada kakav jesu elektronske cigarete – navode ekolozi.

Član 74a izazvao je najviše polemika jer donosi ograničenje zapremine elektronskih uređaja na dva mililitra što može biti posebno opasno po životnu okolinu, tvrde ekolozi.

- Prodajna statistika pokazuje da se mesečno u Srbiji proda čak milion uređaja za jednokratnu upotrebu od čega je okvirno 40 odsto jednokratnih uređaja sa većom militražom od dva mililitra. Ograničenjem militraže elektronskim cigaretama višestruko bi se povećao broj upotrebnih baterija pošto bi se, primera radi, umesto jednog vejpa veće zapremine koristilo četiri-pet manjih uređaja. Procena je čak da bi se ograničenjem zapremine na dva mililitra automatski povećala mesečna prodaja elektronskih cigreta sa milion na čak tri miliona uređaja -  upozoravaju ekolozi i pitaju se zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine nije učestvovalo u donošenju ovog zakona.

Uprava za duvan: Pratimo EU TPD direktivu

Pošto je Srbija na evropskom putu, većina zakona usklađuje se sa evropskim regulativama. Izuzetak nije ni Nacrt izmena i dopuna Zakona o duvanu, poručuje Slobodan Erdeljan, direktor Uprave za duvan, koji dodaje da je nacrt zakona usklađen sa evropskom direktivom o duvanskim proizvodima (Tobacco product directive).

- Kao Ministarstvu finansija, važno nam je da održimo i realizaciju planiranog trenda prikupljanja prihoda od akciza u republički budžet kroz formiranje pravnog okvira koji će doprineti stopiranju nelegalne proizvodnje i prometa duvana, duvanskih i srodnih proizvoda – rekao je Erdeljan na javnoj raspravi prošlog petka.

Privrednici: Ako se usklađujemo sa EU zašto je rok samo 8 dana

Na evropsku praksu pozivaju se i proizvođači, uvoznici i distributeri svih proizvoda koji potpadaju pod novi nacrt zakona i tvrde da je rok za primenu evropske direktive o duvanskim proizvodima nerealno mali.

- Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Imajući u vidu da je argument Ministarstva finansija da je uzeta praksa iz EU, u EU je ovaj proces trajao dve godine. Ministarstvo je dalo rok od osam dana za fazu koja u privrednom procesu traje dva do dva i po meseca jer pokriva period ugovoranja proizvodnje i poručivanja količina, plaćanje avansa, samu proizvodnju, transport i uvoz – tvrde privrednici koji se bave proizvodnjom i prometom duvana, duvanskih i srodnih proizvoda.

Kako kažu, zbog toga bi veliki broj privrednih subjekata mogao da bude u problemu jer ima „već ugovorene i plaćene porudžbine, kao i ugovore o plasmanu“.

- Prilikom uvođenja direktive o duvanskim proizvodima (tobacco product directive) u EU ova faza kojoj ministarstvo daje osam dana je trajala od 19.5.2014. do 19.5.2015. kada je počela zabrana uvoza, ali i dalje je bila omogućena prodaja proizvoda koja ne odgovaraju novoj regulativi. Dakle, za fazu kojoj je EU dala svojim privrednim subjektima 12 meseci, zakonodavac nacrtom regulative daje osam dana – žale se privrednici.

Jedna od primdbi privrednika je i da bi nacrt zakona morao da bude precizniji.

- Arome nisu jasno definisane zakonom. Na primer, šta konkretno znači dezert i time su proizvođači i distributeri ostavljeni na milost carinicima i inspektorima. Član 46. mora biti jasnije definisan kako bismo u potpunosti dostigli jasno tumačenje ove regulative u praksi, ali i prvenstveno ruzumeli da li komponente same arome ne smeju biti dezertnog porekla, ili se radi samo o nazivima proizvoda i njegovom vizuelnom prikazu - zaključuju privrednici.

Može li se kontrolisati prodaja?

Na javnoj raspravi učestvovali su i pojedini pulmolozi koji su izrazili sumnju da će nacrt zakona moći u potpunosti da zaživi.

- Ne postoji kontrola prodaje, što je problem društveni, ali to se ne rešava tako što se udara na neku drugu stranu kaznenom politikom. Ja nemam ništa protiv promene zakona, samo bi bilo lepo da su pošteni i fer uslovi – poručio je jedan od pulmologa.

Sledeća javna rasprava o novom nacrtu zakona zakazana je u četvrtak, 21. septembra.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi